NARODNI OBIČAJI NA VELIKU SUBOTU: Evo šta danas valja da se radi!

Danas je Velika subota ili strasna subota,  hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hristosa i njegov silazak u Ad. Ona je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.

Preporučujemo

DANAS JE VELIKI ČETVRTAK: I OVU STVAR nikako ne smete da zaboravite da uradite!

NARODNI OBIČAJI NA VELIKI ČETVRTAK: Evo šta danas valja da se radi!

VASKRS ILI USKRS? Ovako se PRAVILNO čestita najveći hrišćanski praznik!

Pravoslavna crkva i vernici veruju da je Hristos bio toga dana telom u grobu, a duhom u Adu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.

SUTRA JE VELIKA SUBOTA i ovu JEDNU STVAR bi trebalo OBAVEZNO da uradite!

NARODNI OBIČAJI NA VELIKI PETAK: Evo šta danas valja da se radi!

Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan njegovog vaskrsenja.

Foto: Wikimedia/Ivana Sokolović

U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv Crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.

DANAS JE VELIKI PETAK i ovu JEDNU STVAR nikako ne smete da zaboravite da uradite!

Jedna stvar koju bi valjalo ispoštovati na ovaj dan, a usko je vezana za narodne običaje je to da se u kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja obavezno farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi.

Jaja, shodno narodnom verovanju valja da boji isključivo ženska čeljad.

Ovaj običaj datira iz najranijeg hrišćanskog perioda, a ukoliko se ispoštuje, veruje se da će kuću narednih nekoliko godina čuvati od nesreće i "zlih sila".

Foto: crkvenikalendar.com

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju se mese kolač vaskršnjak, okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

POČELA JE STRASNA NEDELJA: I ovih narodnih verovanja jednostavno MORATE da se držite!

SLUČAJ KOJI ISTORIJA NE PAMTI: Uskrs je ove godine 1. maja, ali tu ima nešto još neobičnije!

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

Foto: Wikimedia/Ivana Sokolović

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste", odnosno boje jaja u crveno. Farbaju ih tako što uliju vodu u lonac i u nju sipaju crvenu boju ili vrazilo. Zatim se zapali provlak voštanice pa se njom prave šare po jajima. Obično su to biljni motivi, sa predstavama Sunca, Meseca i krstića.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti.

(Telegraf.rs)