ON JE NAJVOLJENIJI PERAČ ŠOFERKI U SRBIJI: Mušterije ga oblače, a njegovoj deci kupuju knjige! (FOTO)
- Mnogo je 30 godina, za to vreme dobro upoznaš čoveka. A ljudi me upoznali. Valjda to što su dobri prema meni znači da nisam omanuo kao čovek - kaže ovaj ulični peraš šoferšajbni
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Voja
Jednom prilikom, ima tome 10-ak godina, vracao sam se sa treninga i stajem ispred semafora kod -Arkan-...Kod sebe nisam imao ama bas ni din.Otvaram sportsku torbu punu jedino znojave opreme i ugledam dezodorans i kazem mu -Jedino ovo, brate moj-. On iz zezanja, uze onaj dezodorans, pa se isprska ceo, vise onako zabavljacki i vraca mi naljubaznije uz -Izvoli, bato, hvala- i na kraju -Teraj bato, zeleno je-, uz osmeh naravno... Od tada, uvek kada zastanem, razmenimo par reci na konto te price i naravno pruzim mu nesto novca bio auto prljav ili ne...
voja
Jednom prilikom, ima tome 10-ak godina, vracao sam se sa treninga i stajem ispred semafora kod -ARKAN-...Kod sebe nisam imao ama bas ni din.Otvaram sportsku torbu punu jedino znojave opreme i ugledam dezodorans i kazem mu -Jedino ovo, brate moj-. On iz zezanja, uze onaj dezodorans, pa se isprska ceo, vise onako zabavljacki i vraca mi naljubaznije uz -Izvoli, bato, hvala- i na kraju -Teraj bato, zeleno je-, uz osmeh naravno... Od tada, svaki naredni put smo razmenjivali par reci na konto te price i naravno cast u vidu novca, bilo da je soferka cista-prljava... Kragujevcani znaju zasto. ;-)
PEĐA
OVOG DIVNOG ČOVEKA CELA ŠUMADIJA POZNAJE, DIVAN I JAKO POŠTEN ČOVEK, SVAKA MU ČAST