ULICA ZA VELIKANA: Sve što niste znali o Brani Crnčeviću, a niste imali koga da pitate

Brana Crnčević je rođen kao Branislav Crnčević 1933. godine. Bio je srpski pisac, posebno je voleo aforizme. Pored toga, bio je scenarista, a voleo je i novinarstvo. Karijeru je započeo u zrenjaninskoj pivari u Novom Sadu radeći kao službenik u njihovom predstavništvu. Premijer Vučić je podneo inicijativu da ovaj intelektualac dobije ulicu u Beogradu, pa nije loše znati ponešto o njemu.

Preporučujemo

Zatim je bio novinar-urednik u Ježu, Dugi i Malom ježu, listu koji je izlazio za decu. Pored toga pisao je za Dugu, NIN, Politiku i Pečat. Njegova omiljena aforističarska tema bila je o Srbima i njihovom karakteru.

Čvrsto je verovao u demokratiju, pa je u svojoj priči Kačket i šešir napisao da Srbe samo demokratija može izbaviti iz crne rupe u kojoj su. Zanimljivo je napomenuti i to da je, za slučaj da niste znali, jedan od osnivača Srpske napredne strane - SNS. Bio je dobar prijatelj Slobodana Miloševića, zagovarao nevinost Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom. Zanimljivo je i to da je posle Šešeljevog odlaska u Hag i nakon cepanja SRS bio jedan od osnivača Srpske napredne stranke.

Nosio je Orden Njegoša prvoga reda. Njegova zbirka aforizama Piši kao što ćutiš i dalje se prepričava među svim generacijama. Citiraju ga i oni koji ne vole ni politiku, ni književnost, ni glumu. Citiraju ga sve generacije koji vole čistu i iskrenu samoironiju.

Dobitnik je nagrade Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu 1987. godine.

Umro je tiho, nemogućno i izmučeno 2011. godine u Beogradu posle duge bolesti.

Vučić podneo predlog da Brana Crnčević dobije ulicu u Beogradu

Ovo su neki od njegovih aforizama.

- Da mi je sredina bila bolja, bio bi mi bolji i kralj.

-  Čuo sam da će sutra biti bolje, a ja baš sutra neću biti ovde.

- Otkako sam sebe uhvatio u laži, ne verujem više nikome.

- Dok je čovek bio majmun, drvo mu je bilo otadžbina. 

(Tanja Milanović)