REAKCIJA ZA DIVLJENJE: Heroju sa Košara pomaže heroj "Oluje"
- Zvao je i mene i obećao mi protezu. U Srbiji još ima humanih ljudi - rekao je kroz suze heroj koji je izgubio oko i koji je ranjen u nogu u noći između 14. i 15. aprila 1999, prilikom napada albanskih i oružanih snaga NATO na karaulu Košare
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
dacko
ЗНАО САМ ДА ЋЕ СЕ ЈАВИТИ ЉУДИ ДОБРЕ ВОЉЕ ДА ПОМОГНУ ХЕРОЈУ!!! А ЈА МИСЛИМ ДА ЈЕ НАЈЗАСЛУЖНИЈИ ЗА ОВАЈ СЛУЧАЈ ПРЕДСЕДНИК СРБСКЕ ЧАСТИ БОЈАН СТОЈКОВИЋ!!! ХВАЛА СВИМА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО...
nesa
nije to slucaj samo u ovom zadnjem ratu sem za vreme tita svi ranjeni ili poginuli u prethodnim ratovima nista nisu dobili.a vidite hrvatska i republika srpska daje mloge privilegije ucesnicima u predhodnim ratovima.a jurila je vojna policija sve koji se nisu odazivali na vojne pozive.i sta je na kraju bilo.drzava je abolirala dezertere a ovi koji su ucestvovali cak im ni to vreme koje su proveli na ratistima nije priznala za radni staz.i nedaj boze opet nekih ratova ko ce da brani ovu zemlju . sramota i od boga i naroda.
Саша Мићковић
*Страдалим војницима на Кошарама* ДУХОВИ СА КОШАРА Језовит небни усуд пада над Кошарама, И провалија рата одшкрину шкрипом врата, Дан је од тада гротло, а ноћ сабласна драма, У којој чељуст смрти војничка чела хвата!... Шуме, путељке, брда, мирис барута проже, Птице су одвећ крхке пресвиснуле од страха, Милану хитри гелер зари се подно коже, А живот очас поста прегршт патње и праха! Зоран је десну руку придржавао левом, Из откинуте шаке крв је бризгала млазом. Полумртав се штити задњим рафалним севом, Вукући троме ноге непрегазивом стазом! И би тишина, смирај... Само аветске сене, Лебделе су у бесу ждерући мртва тела. На стотине војника усред крваве пене, Која им је стомаке нагризала и јела! И потом јато душа занебљених војника, Узлете лакокрило над црним Кошарама, Понегде чу се јека, плотун и ехо крика, А под душама оста тек непрегледна јама! Данас, прођеш ли кришом крај карауле пусте, Чућеш посебно ноћу кад свет спокојно спава: „Мртву стражу држимо“! – Ледна уста изусте, А душе прошапућу: „Младост прекрила трава“! Саша МИЋКОВИЋ