ZLE SESTRE SEKU NOŽNE PRSTE, A MAJKA SE PRETVARA U KRAVU: Šokiraće vas STARA SRPSKA verzija bajke "Pepeljuga"!

Foto: izismile.com

Čuvenu bajku o Pepeljugi napisao je Šarl Pero 1697. godine. Ima više od trista verzija, a najpoznatija je ublažena i umilna priča Braće Grim (1812), koja se priča deci širom sveta za laku noć.

Preporučujemo

Malo je, međutim, poznato da je samo devet godina kasnije Vuk Stefanović Karadžić napisao srpsku verziju bajke o Pepeljugi Mari, koja samo u obrisima liči na prvobitni siže. U njoj nema bala i nema cipelice. Srpska Pepeljuga nosi papuče i ide na liturgiju nedeljom u crkvu.

U Peroovoj "Pepeljugi" ona je najpre bila Pepeljuša jer je često sedela uz peć.  Zanimljivo je da su sestre na kraju bajke molile Pepeljugu za oproštaj, te ih je ona smestila u svoj dvorac i udala za gospodu sa dvora, a ona za princa koji je našao njenu papuču.

U prvoj verziji Braće Grim, koja je s godinama ublažena jer se sadržala jezive scene, poput one da Pepeljugine zle sestre seku nožne prste i pete kako bi mogle da obuju cipelicu. Tu ne smemo zaboraviti ni scenu tragičnog završetka zlih sestara kojima ptice iskljucaju oči.

SKRIVENE SCENE U DIZNIJEVIM CRTAĆIMA: Pažljivo pogledajte, ove detalje sigurno niste primetili do sada! (FOTO)

Foto: disneyunhappilyeverafter.tumblr.com/Jeff Hong

Prilično zastrašujući prizori za prepričavanje, priznaćete. Čak ni odrasli ne mogu ravnodušno da čitaju te redove.

Vuk Stefanović Karadžić je 1821. zabeležio bajku o Pepeljugi Mari kao srpsku narodnu umotvorinu, samo se delimično oslanjajući na prvobitne verzije. Želeo je da Mara ima srpska obeležja, da ide u crkvu na liturgiju, da nosi papuče. Ona najviše vremena provodi pored vatre i pepela, te joj otud i nadimak Pepeljuga.

BAJKA, ALI ISTINITA: Ovu jezivu priču ste čitali kao dete, a pojma niste imali da se stvarno desila (FOTO)

Foto: Annie Leibovitz/Disney

U ovoj verziji bajke njena majka biva pretvorena u kravu koja joj pomaže da ispuni nemoguće zadatke zle maćehe. Kada po naredbi zle maćehe kravu zakolju, majčino zaveštanje je da joj se kravlje kosti pokopaju na mesto na koje bi Pepeljuga dolazila kada joj je teško u životu.

I to nije slučajno.

U srpskom folkloru i istoriji obeležje groba onih koje volimo ima sveto mesto. To je mesto spasenja onih koji ostaju da žive, te tako Pepeljuga odlazi na majčin grob i tamo, kao u bajci, nalazi kovčeg pun najlepših haljina za liturgiju.

Carev sin ju je dvaput video pre nego što je treći put odlučio da je potraži kad joj je ispala papuča dok se vraćala iz crkve, žurno jureći da je maćeha ne vidi da je napuštala kuću.

Foto-ilustracija: ForWallpaper.com

Ona je sirota i skromna devojka, kojom se carev sin na kraju bajke i oženi. Baš kao u bajci.

Srpska bajka "Pepeljuga" nije univerzalna, već je naša sa obeležjima narodne tradicije, biblijskim, srpskim i narodnim mitovima, sa jasnom porukom da dobri ljudi bivaju nagrađeni u životu.

(Tanja Milanović)