DINAR NA KOLENIMA: Građani gube, banke profitiraju

Pad dinara, koji je od 11. januara ove godine svakodnevna pojava, nanosi ogromnu štetu građanima i privrednicima zaduženim u evrima. S druge strane, inostrane banke zarađuju na razlici u kursu ali je i veštački stvaraju. Naime, postoje indicije da novac građana iz pojedinih banaka putuje za Grčku, gde se koristi kako bi se spasla tamošnja posrnula ekonomija.

BANKE ZARAĐUJU NA NEZNANJU GRAĐANA

Današnji kurs evra je 116,20 dinara za jedan evro. To znači da je nacionalna valuta u odnosu na evropsku na godišnjem nivou oslabila za 16,5 odsto.  Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za dnevni list "Pres" da dalji tok kursa evra najbolje predviđaju banke.

- Svi bismo bili dobitinici da znamo dokle će kurs da ide gore ili da pada i da na osnovu toga prodajemo ili kupujemo evre. Problem je što mi to ne znamo. U Srbiji samo neki imaju te informacije, nekoliko velikih banaka zna kako će se kretati kurs. To je ta ključna informacija, odnosno resurs kojim raspolažu, jer tako zarađuju na kursu - objašnjava profesor Savić.

On smatra da su, osim banaka, dobitnici od jačanja evra i građani koji imaju štednju u devizama, kao i neto izvoznici. U najboljoj poziciji su oni izvoznici kod kojih je uvozni deo u ceni proizvoda nizak, pa u najvećem delu koriste domaće sirovine. Sa druge strane, kako je profesor Savić objasnio, gubitnici su svi građani koji imaju kredit sa deviznom klauzulom. U lošoj poziciji su i uvoznici, jer njima cena uvozne robe raste. Međutim, oni imaju mogućnost da zarade tako što taj gubitak "svale" na krajnjeg potrošača, povećanjem cena svojih proizvoda. To znači da su, opet, najveći gubitnici obični građani.

NEKAD SE NOVAC IZNOSIO NA KIPAR, DANAS SE IZNOSI U ATINU

Redovni član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević objašnjava da je divljanje kursa posledica precenjenog dinara tokom prošle godine, koji je delimično bio uslovljen i povećanom tražnjom za državnim hartijama od vrednosti , koje su neki bankari obilato kupovali i na njima zarađivali.

- Međutim, sada je tražnja za hartijama od vrednosti pala, pa je juče Uprava za javni dug na aukciji prodala samo 17,3 odsto ponuđenih petogodišnjih državnih zapisa sa ukupno 520 miliona dinara - rekao je profesor Kovačević.

Ipak, on smatra da, osim ovih okolnosti, na vtrednost nacionalne valute utiču i neke špekulativne radnje, koje su uglavnom usmerene na ilegalno iznošenje deviza iz Srbije!

- Iako su dtrane banke domaća pravna lica, njihov početni kapital je ipak iz njihovih matičnih zemalja. Ono što je javna tajna i što se u kuloarima prepričava, to je da se zbog krize u Grčkoj, novac pre svega grčkih, ali i nekih drugih banaka, ilegalno iznosi u matične banke. To ne treba da čudi, jer im "ekonomnski patriotizam" nalaže da spasavaju svoju matiučnu banku, odnosno državu. Čudi to što naša država takve aktivnosti ne sprečava - upozorava profesor Kovačević.

Njegove tvrdnje za dnevni list "Pres" potvrdio je i član Upravnog odbora jedne od stranih banaka koje posluju u Srbiji.

- Situacija sa grčkim bankama je vrlo zabrinjavajuća. Novac koji je ujutru deponovan u ove banke, još istog dana završi u Atini. Pošto su sada u pitanju velike sume, to se odražava na kurs dinara. Banke ovakvim radnjama love u mutnom i zarađuju - tvrdi izvor ovog dnevnog lista.

Prema njegovim informacijama, u ovom trenutku se  na deviznom tržištu "vrti" između 400 i 500 miliona evra u takozvanom međuvladinom "keri" trgovanju.

- Reč je o novcu koji su strani investitori koji su strani investitori i banke uneli u Srbiju, kako bi zarađivali na međuvalutnim razlikama. razlikama. Ekonomisti ovakav novac nazivaju "vrućim kapitalom", jer on brzo ulazi u zemlju, ali iz nje brzo i izlazi i baš takav odliv se dešava poslednjih meseci - objašnjava izvor Presa.

(M. S. / Press)