VELIKI AZIJSKI STRŠLJEN UBIJA PO HRVATSKOJ: Kad jedan ubode čoveka, za njim dođe CEO ROJ

U Slavoniji i Baranji se pojavio veliki azijski stršljen, a tamošnje stanovništvo strahuje od najezde ovih insekata koji mogu biti smrtonosni. Opasni insekti su se pojavili u Dopsinu, Bocanjevcima, Dardi i Bilju.

Preporučujemo

Isekao je gnezdo AZIJSKOG STRŠLJENA i u njemu je zatekao nešto zbog čega ima NOĆNE MORE (VIDEO)

Stanovnik Dopsina Pero Jelečević je jedva preživeo napad velikog azijskog stršljena. On je nekoliko trenutaka nakon uboda dobio infarkt.

- Suprug je pre dve nedelje uveče oko 22 sata izašao u dvorište gde ga je stršljen ubo ispod pazuha. Utrčao je u kuću i rekao: “Vodi me u Hitnu, nije mi dobro”. Dok sam uzela ključ od automobila, Pero je već pao i počeo se gušiti. Naglo mu je oticao jezik i bio je kao paralizovan. Setila sam se da imam neke kapi za alergiju i to mu dala. Dok nije došla Hitna pomoć nekako sam mu izvukla jezik da se ne uguši. Lekari su mu dali injekcije, ali pre 14 godina operisao je srce i ima bajpas pa je dobio infarkt. Bio je na intenzivnoj nezi u bolnici sedam dana, ali sada je dobro - ispričala je za Glas Slavonije Dragana Jelečević, supruga stradalog Pere.

Ona je dodala je kako su stršljeni koje i dalje viđa u dvorištu svoje kuće neverovatno veliki, a osoba koja ih je po pozivu došla ukloniti rekla je da se radi o azijskom, odnosno indijskom stršljenu.

Foto: Profimedia/Sciencephoto RM

- Do sada sam se susreo s tom vrstom stršljena u Dopsinu, Dardi i Bocanjevcima. U Bocanjevcima ih je samo na jednom mestu bilo nekoliko hiljada. Najverovatnije su stigli u Slavoniju i Baranju s drvenim balvanima iz Indije. Do sada su se već ukrštali sa domaćom vrstom, došlo je do mutacija pa su još opasniji. Veliki su od četiri do pet centimetara, a na leđima su im žute boje s crnim prugama. Najčešće se nalaze na tavanima i u šupljem drveću. Napadaju bez ljudima vidljivog razloga, pogotovo kada imaju ličinke i kad se osećaju ugroženima - kazao nam je stručnjak koji se bavi uklanjanjem gnijezda stršljenova i osa.

Docent dr. sc. Višnja Prus sa Odeljenja za kliničku imunologiju i alergologiju KBC-a Osijek, kaže da je problem i u tome što azijski stršljen luči hormone te upozorava ostale jedinke da je napadnut pa je tako moguće da pozove i celi roj.

- Azijski stršljen je mnogo veći od onih koji se inače nalaze u našim krajevima. Imaju veće skladište otrova koji može izazvati probleme sa bubrezima i drugim organima. Međutim, od njegovog uboda mogu stradati i zdrave osobe, a ne samo one koje su i inače alergične - pojasnila je dr. sc Višnja Prus.

Docent dr. sc. Mirta Sudarić Bogojević, predstavnica Zavoda za zoologiju Odeljenja za biologiju na osječkom Sveučilištu Josipa Jurja Štrosmajera, kratko je objasnila kakvu opasnost predstavljaju stršljenovi.

Foto-ilustracija: Youtube / CNN, Foter/Flickr/Roberto Verzo

- Stršljenovi su aktivni celi dan, posebno u sumrak i u ovo doba godine kada se razmnožavaju i nemaju drugog posla osim traženja novih skloništa gde će prezimiti. Domaći, tzv. ljuti stršljen, dug je do tri centimetra, a azijski su veličine do pet centimetara. Proizvode više otrova pa je rezultat nakon njihovog uboda kod bolešljivijih i ljudi slabijeg imuniteta te alergičara opasniji - kazala je dr. sc. Mirta Sudarić Bogojević.

Kako dalje ističe, većina i težina simptoma zavisi od mesta i dubine uboda.

- Nije isto ako stršljen nekoga ubode u glavu, vrat ili u telo. Glava i vrat su najosetljiviji i što hitnije treba reagovati, pogotovo ako je ubod u usnoj šupljini. Mesto treba hladiti ledom i odmah otići u bolnicu. Ako je reakcija lokalizovana, odnosno javlja se svrab i mesto crveni to se može rešavati i narodnim lekovima, ali ako se oseti otežano disanje, pad pritiska i nesvestica, to su već reakcije pre anafilaktičkog šoka i ako se ne reaguje brzo može nastupiti smrt - pojasnila je.

Nakon uboda stršljena reakcija se kod osoba sklonih alergijama može javiti odmah nakon prvih uboda, ali češće se javlja kod osoba koje su pre preživele nekoliko uboda. Iako pčele umiru nakon prvog uboda, stršljeni i ose se ne predaju tako lako. Oni mogu čoveka ubosti odjednom i nekoliko puta, preživeti i napadati i dalje.

Azijski stršljen nezaustavljivo se širi, jer u našim krajevima nema prirodnih neprijatelja, npr. ptica i slično, koje ih uništavaju u njihovom prvobitnom staništu.

(Telegraf.rs/ Izvor: glas-slavonije.com)