• 0

KO FINANSIRA AMNESTI INTERNEŠENEL?! Navodno su nezavisni, ali da li je to baš zaista tako? (FOTO)

Ova čuvena organizacija je osnovana 1961. godine u Londonu, nakon jednog novinskog teksta čija istinitost nikada nije potvrđena. Posvećena je odbrani i borbi za ljudska prava, tvrdi da je nezavisna od svake vlade. Da li je to zaista tako?

  • 0

Amnesti Internešenel je nevladina organizacija koja se bavi odbranom ljudskih prava. Ona to čini istraživanjem njihove ugroženosti, ukazivanja na one koji ih krše, te pozivanjem međunarodnih činilaca na akciju kako bi se sa tim prekinulo u konkretnim slučajevima i sprečilo generalno.
Drugim rečima, vrši se pritisak, može se reći i da je u pitanju pasivna agresija.

Amnesti je osnovan 1961. godine u Londonu nakon objave teksta pod naslovom "Zaboravljeni zatvorenici" koji je novinar Piter Benenson napisao za list "Obzerver" iste godine.
Članak se bavio dvojicom portugalskih studenata iz Koimbre koji su uhapšeni "zbog zdravice slobodi" (Portugalija je tada bila pod autoritarnom diktaturom). Uprkos tome što je imao ogroman uticaj i uprkos tome što su ga prenele novine i časopisi širom sveta, istinitost navoda ovog teksta nikada nije potvrđena, čak ni nakon sloma tog režima i uspostavljanja demokratije u toj zemlji.
Velika je, prema tome, verovatnoća da je u pitanju bilo ili prenošenje neistinite glasine ili jednostavna izmišljotina autora teksta.
Foto: Profimedia/Alamy

Foto: Profimedia/Alamy


Bilo kako bilo, Amnesti je zbog svojih aktivnosti dobio Nobelovu nagradu za mir 1977. godine, zbog "doprinosa slobodi, pravdi i time miru u svetu".
Zvanični moto Amnestija glasi: "Bolje je upaliti sveću nego proklinjati tamu". Izvanredna krilatica, ako nas pitate, mada je pitanje koliko je ova organizacija njoj u potpunosti verna.
Naime, premda se većina njihovih aktivnosti finansira od članarina koje plaća oko sedam miliona pristalica, te donacija raznih pojedinaca i grupa, i premda Amnesti tvrdi da ne prima donacije od vlada i vladinih organizacija, zna se da je to netačno.
Iz njihovih sopstvenih finansijskih izveštaja se vidi da su primali stipendije i zajmove od britanskog Odeljenja za međunarodni razvoj, od Evropske komisije, od Stejt departmenta i drugih. Uostalom, ako neka vlada hoće da plaća neku organizacija može to da čini i tajnim kanalima, ne mora otvoreno.
Foto: Guliver/Win McNamee/Getty Images

Foto: Guliver/Win McNamee/Getty Images


Američki ogranac je finansiran i od strane Fondacije "Rokfeler"; ona naravno nije vladina organizacija i uklapa se u željeni profil Amnestija, ali je dovoljna da se mnogi u svetu zapitaju.
Nameću se pitanja: koliko je zaista nezavisna ova organizacija? koliko se bave kršenjem ljudskih prava na Zapadu i da li ih na tom prostoru ignorišu? da li su uglavnom koncentrisani na ono što se dešava u zemljama koje su u konfrontaciji sa Zapadom?
Odgovori će vas zaprepastiti i nemaju veze sa predrasudom koju verovatno gajite. Amnesti se uglavnom i bavi kršenjem ljudskih prava u zemljama Zapada i zemljama koje Zapad  podržava, proporcionalno mnogo više nego drugima. A ako neka ne-zapadna vlada brutalno zlostavlja svoje stanovništvo, što je složićemo se svi jako loše, i Amnesti na to ukaže, da li je bitna njihova motivacija ili činjenica da bi ukazivanje na to moglo da pomogne tom stanovništvu? Ne znamo da li se iza svega krije neka veća igra, možemo samo da sudimo na osnovu onoga što se zna. A ovo se zna.
Foto: Guliver/ Jeff J Mitchell/Getty Images

Foto: Guliver/ Jeff J Mitchell/Getty Images


Pored toga, tu je i kontroverza u vezi sa platama i otpremninama rukovodstva. Naime, ne samo što su plate ogromne i što su preko sto hiljada funti godišnje, već su dve bivše zaposlene nakon ostavki dobile na ime otpremnina ogromne svote, u jednom slučaju preko 300.000 funti, u drugom preko pola miliona.
Oko ovoga se digla velika prašina 2011. godine i postavilo se pitanje da li Amnesti na pravi način upravlja sredstvima koja su ljudi donirali.
- Siguran sam da ljudi koji doniraju Amnestiju, uvereni da time smanjuju siromaštvo, nikada nisu ni sanjali da zapravo subvencionišu masne isplate. Ovo će oterati mnoge donatore - rekao je tada konzervativni član britanskog parlamenta Filip Dejvis.
Amnesti je pokrenuo proces promene platne politike.
(O. Š.)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima