MURAKAMIJEVA PORUKA ŽIVOTA: Mi smo ti koji smo stvorili sistem. Ne smemo da dozvolimo da nas sistem kontroliše

Haruki Murakami je japanski pisac koji je proglašen za dobitnika nagrade Hans Kristijan Andersen još prošle godine, ali je nagradu primio tek prethodnog vikenda.

Preporučujemo

KONTROVERZE OKO NOBELOVE NAGRADE ZA MIR: Zašto se svake godine dodeljuje POGREŠNIM LJUDIMA? (VIDEO)

Nagrada od 500.000 danskih kruna pripala je Murakamiju zbog njegove - sposobnosti da hrabro meša klasičnu umetnost naracije, pop kulturu, japansku tradiciju, maštoviti realizam i filozofsku diskusiju, zbog čega je dostojan naslednik Andersenove zaostavštine - zaključio je žiri.

- Kao što svaki čovek ima svoju senku, tako je ima i svako društvo i nacija. Ako ima svetlih stvari, one mogu da daju ravnotežu mračnoj strani. Ako ima pozitivnog, sigurno će naspram njega biti i negativnog. Koliki god visok zid podigli, bez obzira na to koliko strogo isključujemo strance, ma kako menjali istoriju tako da nam odgovara, samo ćemo naškoditi sami sebi - rekao je Murakami, dobitnik ovogodišnje nagrade za književnost.

Velimir Perović je dobitnik nagrade za novinarsku humanost "Đoko Vještica"

- Ponekad skrenemo pogled sa senke, sa tih negativnih stvari i na silu pokušavamo da eliminišemo te aspekte, jer ljudi ne žele da gledaju svoju tamnu stranu, svoje negativne kvalitete.

Međutim, da bi statua bila stabilna i trodimenzionalna, morate da imate senke. Ako ih uklonite, ostaće vam samo iluzija glatkog. Svetlo koje ne stvara senke, nije pravo svetlo. Morate strpljivo učiti da živite zajedno sa svojom senkom i obazrivo posmatrati tamu koja se nalazi u v

Foto: Tanjug/AP

Proslavio se delima Norveška šuma i Kafka na obali, a svoj govor u Danskoj nazvao je "Značenje senki" u čast istoimene Andersenove pripovetke.

U bajci čovek odbacuje svoju senku, koja potom poprima ljudski oblik i ubija svog starog gospodara. Murakami je tu priču nazvao mračnom i beznadežnom i rekao publici da nekad duboko u sebi morate da se suočite sa svojom tamnom stranom. 

Ako to ne učinite, vaša senka će dodatno ojačati i vratiće se jedne noći da zakuca na vaša vrata - kaže pisac.

U svom govoru, Murakami se dotakao svog procesa pisanja. Istakao je da on nikad ne planira fabulu, nego počne od jedne scene ili ideje. 

- Dok pišem, puštam da se scena ili ideja kreću svojim ritmom. Drugim rečima, umesto da koristim glavu koristim ruku da pišem. U tim trenucima više cenim ono što je u mojoj podsvesti, nego ono što je u mojoj svesti - istakao je on.

Foto: Tanjug/AP

- Kritičari danas, kao i mnogi čitaoci, obično čitaju priče na analitički način. Toj analitičnoj metodologiji čitanja ih je naučila škola ili društvo. Ljudi analiziraju i kritikuju iz akademske, društvene ili psihoanalitičke perspektive. Međutim, ako pisac pokuša da stvori priču analitično, njena vitalnost će biti izgubljena, jer neće doći do empatije između pisca i čitaoca. Često vidimo da romane koje kritika zakiva u zvezde, čitaoci i ne vole mnogo, ali u mnogo slučajeva to je zbog toga, što radovi koje zbog analitičnosti kritika smatra izuzetnim, ne uspevaju da osvoje prirodnu empatiju čitalaca - smatra Murakami.

Nije detaljno objasnio izjavu o zidovima i strancima, ali japanski mediji spekulipšu da je aludirao na antiizbeglički i antimigrantski sentiment u Evropi i ostatku sveta.

- Ako postoji visoki tvrdi zid i o njega se slomi jaje, bez obzira na to koliko je zid ispravan ili kako je jaje u krivu, uvek ću biti na strani jajeta. Zašto? Zato što je svako od nas jaje, jedinstvena duša zarobljena u krhkom jajetu. Svako od nas se susreće sa visokim zidom.

Visoki zid je sistem koji nas primorava da radimo stvari koje obično ne bismo uradili. Nemamo šansu protiv zida jer je previše visok, previše mračan i previše hladan.

Da bismo se borili protiv zida, moramo da udružimo naše duše toplinom i snagom. Ne smemo da pustimo da nas sistem kontroliše i da određuje ko smo. Mi smo ti koji smo stvorili sistem  - rekao je Murakami na dodeli nagrade u Jerusalimu.

(Telegraf.rs/ Izvor: Guardian)