KAKO ĆE IZGLEDATI RAT IZMEĐU AMERIKE I KINE: Postoji ta jedna stvar koju će svi pokušati da sakriju (FOTO)

U društvenim naukama postoji nešto što se zove "Tukididova zamka", a što je ime dobilo po slavnom starogrčkom istoričaru Tukididu čije se životno delo "Istorija peloponeskog rata" i dan-danas izučava.

Preporučujemo

U tom delu, Tukidid je napisao sledeću rečenicu: "Ono što je rat učinilo neizbežnim jeste bio rast atinske moći, i strah koji je to izazvalo u Sparti".

Na bazi ovoga, savremeni američki politički naučnik i profesor na Harvardu, Grejem T. Alison, skovao je pomenutu frazu kako bi objasnio situaciju u kojoj postoji jedna sila u usponu i druga sila, već ustanovljena, koja želi da održi status kvo i svoju poziciju na vrhu.

Ne samo što se "Tukididovom zamkom" može objasniti ogroman broj lokalnih, regionalnih i globalnih ratova, njime se može objasniti i potencijalni sukob između Amerike i Kine.

Foto: Foter/Flickr/University of Michigan's Ford School

Sa ovim se donekle slaže i čuveni američki državni sekretar iz vremena Ričarda Niksona, Henri Kisindžer, ali smatra da postoje i drugačija objašnjenja; pored toga, on misli da je moguće izbeći takav sukob.

Na pitanje Džefrija Goldberga iz "Atlantika", da li postoji dovoljan nivo razumevanja o tome kako bi rat između Kine i Sjedinjenih Država mogao zapravo da izgleda, Henri Kisindžer je u intervjuu koji će izaći u decembarskom broju ovog poznatog američkog časopisa, dao zloslutan odgovor:

"Vojni konflikt između ove dve države, imajući u vidu tehnologije koje poseduju, bio bi koban. Takav sukob bi primorao svet da se podeli. Završio bi se uništenjem, ali ne nužno nečijom pobedom, koju bi bilo teško definisati. Ali čak i ako bi mogao da definišeš pobedu, šta bi usred totalnog uništenja mogao pobednik da traži od poraženog?

Pričam ne samo o sili naših oružja već i o nemogućnosti da znamo kakve bi bile posledice nekih od tih oružja, kao što su recimo sajber-oružja. Tradicionalni su pregovori o kontroli naoružanja iziskivali da svaka strana kaže drugoj koje su njene sposobnosti kako bi ti kapaciteti mogli da se limitiraju. Ali sa sajber-tehnologijom, svaka će zemlja biti vrlo nevoljna da drugima obznani svoje sposobnosti. Prema tome, ne postoji očigledni način da se pregovori s ovim u vezi vode.

Foto-montaža: pixabay.com, Profimedia/Wavebreak

A veštačka inteligencija je deo tog problema. Mašine koje mogu da uče iz svog iskustva i da međusobno komuniciraju stvaraju i praktični i moralni imperativ da se po svaku cenu spreči da čovečanstvo uništi samo sebe. Sjedinjene Države i Kina moraju stremiti razumevanju prirode svoje ko-evolucije".

Kisindžer je u istom intervjuu rekao da je plan kineskog predsednika Sji Đinpinga dvojak, prvi se svodi na poklič "Azija Azijcima" a drugi je želja da se protivnici pretvore u partnere. On smatra da američka spoljna politika na to drugo treba da se koncentriše.

Pored toga, on je ukazao i da Kina istorijski, pre dolaska komunista, nikada nije imala normalne diplomatske odnose sa drugim državama; sve do 1911. godine spoljni poslovi su potpadali pod dužnost ministra obreda koji je svaku stranu državu, gde god se ona u svetu nalazila, klasifikovao kao kineskog vazala; drugim rečima, nijedna strana država nije bila jednaka Kini.

Danas je drugačije, ali su milenijumi takvih svetonazora sigurno ostavili traga na kineski mentalitet. Ne treba zaboraviti da Kinezi svoju zemlju u prevodu zovu "Srednje kraljevstvo", što je totalni etnocentrični model. Bilo bi čudesno ako se ne bi ponašali s tim u skladu.

(Telegraf.rs / Izvor: The Atlantic)