5 političkih odluka koje su prodrmale 2016. godinu, a ovi mogući scenariji nas očekuju u 2017. I biće turbulentno

Takođe Bojan Al Pinto Brkić za Telegraf.rs otkriva koja su to njegova očekivanja, ili kako sam kaže, strahovanja, za narednu 2017. godinu:

TREĆI SVETSKI RAT MOŽE DA BUKNE U 2017: Čeka nas pravi pakao ako ove zemlje zarate

1. NASTAVAK KONFLIKTA U SIRIJI, SA DALJIM STRADANJIMA NA BLISKOM ISTOKU

Uprkos signalima da bi moglo doći do otopljavanja dijaloga Vašingtona i Moskve nakon izbora novog predsednika SAD, što bi moglo umanjiti opasnost od aktivnog sukobljavanja oružanih snaga SAD i Ruske Federacije, rešenje konflikta u Siriji nije ni u najavi, niti je moguće predvideti okvir u kojem bi se taj konflikt mogao zaustaviti u kratkom roku.

2. OTOPLJAVANJE DIJALOGA VAŠINGTONA I MOSKVE, ZAHLAĐENJE DIJALOGA VAŠINGTONA I PEKINGA

Novi predsednik SAD čini se rešenim da prizna pravo Ruskoj Federaciji da dominira u ruskoj sferi interesa (šta god to u praksi značilo). Međutim, kada je reč o odnosima sa trećim velikim igračem u međunarodnim odnosima, NR Kinom, tu trenutno ima više razloga za strepnju nego za nadu. Peking pretenduje na teritoriju u Južnom kineskom moru i ima više nego impresivnu armiju i ekonomiju koja bi podržala takve pretenzije. SAD nisu previše zainteresovane za par malih (veštačkih) ostrva, ali su veoma zainteresovane za sigurnost svojih saveznika u Aziji i sveukupnu arhitekturu geopolitičkih i ekonomskih odnosa koju Kina može promeniti preko noći. To je veoma komplikovana situacija jer je predsednik Tramp jasno istakao nameru da SAD istupe iz Transpacifičkog partnerstva (TPP), verujući da će takav potez vratiti radna mesta u SAD i osnažiti američku ekonomiju. Istovremeno, američki javni dug u velikog meri zavisi od likvidnosti i poverenja kineskih i azijskih investitora, i stabilnosti u Aziji.

AMERIKA NAVODNO ZNA ZA PAKLENI PLAN: Kinezi se pripremaju za budući rat! (FOTO)

Foto: Tanjug/AP

3. IZBORI U NEMAČKOJ, FRANCUSKOJ, ITALIJI

EVROPU PREUZIMA DESNICA: U ovim državama su nadomak vlasti, da su danas izbori - ovako bi izgledao Stari kontinet

Evropska unija nalazi se u velikoj krizi poverenja, pre svega poverenja u elite. Nakon Bregzita i izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, logično je da se pogled upire ka Nemačkoj, Francuskoj i Italiji koje naredne godine očekuju izbori. Francuski predsednik Oland već je najavio da se neće kandidovati za novi mandat, a težak poraz na unutarstranačkim izborima doživeo je i bivši predsednik Sarkozi, koji je imao nade za povratak na veliku scenu. Nemačka kancelarka Merkel za sada je neupitni kandidat svoje Hrišćansko-demokratske unije, ali nije tajna da su mnogi u Nemačkoj, i na levici i na desnici nezadovoljni njenim pristupom imigrantskoj krizi. Bilo bi veliko iznenađenje da se politika popustljivosti Berlina nastavi i posle izbora. Poslednje, ali ne i najmanje vazno: italijanski premijer Renci bio je prisiljen da podnese ostavku posle neuspeha na referendumu o izmeni političkog sistema. Novi izbori čine se neminovnim, a veliku ulogu mogli bi igrati gubici italijanskih banaka koji su godinama gurani ispod tepiha i posledično ekonomska kriza i populističke tendencije.

(Gordana Ćosić  - g.cosic@telegraf.rs)