Ovih 10 rečenica do srži će zaboleti svakog Srbina: Njima je Holanđanka opisala našu zemlju

Nataša Futselar - Stevanović, udala se za našeg čoveka u Nišu, a evo u svom blogu je opisala Srbiju.

Preporučujemo

Pročitajte natpis u Nišu o kome BRUJI CEO BALKAN! (FOTO)

Zabavno je biti gladan: Skandalozna reklama osvanula u Nišu

NAJLEPŠA VEST DANAS: Heroj iz smetova na niškom auto-putu imao je najjači motiv ikada da spasava ugrožene živote!

- Sve mi je nešto nejasno. Počelo je još ranije kad sam došla i svi imaju najbolje telefone. Nose markiranu gardarobu, puše skupe cigare. Kafići po ceo dan puni. Kao da sam došla kao Alisa u zemlju čuda i dali mi da pojedem otrovni keksić.

- Kod frizera i na manikir se ide jednom mesečno. Ide se na depilaciju. Kada treba da se kreči zove se moler. Kad se studira ne može da se radi. Roditelji plaćaju svadbe, presele se u šupe da bi oslobodili deci kuću ili stan.

- Dignu kredi da bi kupili deci auto. U mom detinjstvu kada bih se kupovala gardaroba mogla sam da odaberem ne markirane stvari. Ako bih želela nešto markirano morala sam da dodam svoje pare koje sam zarađivala pored škole.

- Po ceo dan čistim boraniju u piljari za mnogo male pare da bih kupila levis 501 posle nekoliko meseci rada... Drugarice, duge kose bez frizure, jednom u godini dana vidimo frizera.

- Meni sada sve ovo ide u prilog. Titraju me, titraju me svekar i svekrva. Voze me svuda, kad pada sneg moj svekar istrči da mi kupi hleb. Da se ne bi mučila. Čak kad sam bila trudna svako jutro sam nalazila na svojima vratima vruć burek. Svaki dan me pitaju da li mi treba nešto.

Foto: Privatna arhiva

- Subota ujutru, ja čistim kuću i moj stariji sin, još tada je imao 6 godina i ima zadatak da čisti stepenište. Kofu u ruke. Dođe moj svekar i kaže: "To nije normalno." Još dete, pa i dečko to da radi. Nije stvar u ljubavi.

- Nemam osećaj da moji roditelji mene manje vole nego što ovde ljudi vole svoju decu. Ovde bi deca mogli da beru voće i povrće celo leto. Nema ko da bere. Možda je to što vam je Bog sve dao. Lepu zemlju sa dobrom klimom. Kruške padaju na sve strane bez da ih neko titra. Šljive tona.

- Sedimo sa društvom i pokušavam da ispričam neki vic. Teško mi ide zbog jezika, ali vidim uspevam. Svi se smeju. "Nataša, to je bilo nekulturno!" (kaže joj muž)

- O čemu pričaš?! "Kada se u Srbiji priča vic i spominje se polni organi onda se kaže "ona stvar", a ne koristiš reč." Jao, opet sam nešto pogrešila. Teško se uklapam očigledno. Kod nas u Holandiji se sve zove kako se zove. Nemamo sinonime, niti je sramota biti gej. Kakve razlike! Onda se vozimo kolima do kući i ispred nas neko odjednom ukoči auto. "Pič@# ti ma@#rina!!!" Šta je sada ovo? U vicu se ne koriste imena polnog organa, a na sve strane ljudi psuju! Srbi su kulturni nekulturni... imam ja puno da naučim.

- Sve u svemu sam se polako naučila... Neke reči sam pogrešno izgovorila i pravilo smešne situacije. Na primer reč: kaciga sam mislila da se kaže: kacigla. Kao kad padneš ideš ka ciglu. Tako ih bilo stotine reči... Sada i dan danas uživam u razgovoru sa mušterijama.

(Telegraf.rs)