Ksenija je prva žena doktor u Srbiji: Branila je doktorat pred Milutinom Milankovićem (FOTO)

Da je živa, juče bi Ksenija Atanasijević, prva žena doktorant Beogradskog univerziteta, napunila 123 godine.

Preporučujemo

Prelepa Kruna iz Novog Pazara ima samo 24 godine, a sudovi već strepe od nje (FOTO)

Ksenija je rođena 5. februara 1894. godine u Beogradu.

Uz prekide zbog ratnih događanja, briljantno, sa svim desetkama diplomirala je filozofiju na Beogradskom univerzitetu juna 1920. godine, i tako postala prva žena diplomirani filozof u Kraljevini SHS. Sa samo 28 godina, Ksenija Atanasijević je 1922. godine na fascinantan način odbranila doktorsku tezu "Brunovo učenje o najmanjem“ pred prepunom salom znatiželjnih studenata i petočlanom komisijom, u kojoj je bio i naš naučni genije Milutin Milanković. Tako su Beograd i Srbija pre 95 godina dobili prvu ženu doktora filozofije.

Prvo je predavala u niškoj gimnaziji, da bi 1923. godine postala prva žena docent, univerzitetski nastavnik u Kraljevini SHS. Ksenija Atanasijević je provela 12 godina kao predavač klasične, srednjevekovne i moderne filozofije i etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bila je više nego omiljena među studentima i kolegama. Mlada, originalna, puna znanja i dobrih namera prema studentima, postala je uzor mladim devojkama tog vremena.

Foto: Wikimedia/Matija

Držala je brojna predavanja i seminare i van nastave, o Sokratu, Šopenhaueru, Seneki… Između nastave i predavanja i u zemlji i u inostrtanstvu, intenzivno se bavila naučnim radom.

Objavila je više od 400 naučnih radova i studija iz oblasti filozofije, filologije, etike i estetike. Njeni radovi prevođeni su na sve važnije svetske jezike, a sama Ksenija je, kao veliki poliglota, prevodila posebno sa nemačkog i grčkog jezika. Prevela je brojna dela Aristotela, Platona, Spinoze, Adlera, Sokrata…

Ulice starog Beograda u međuratnom periodu su bile jednako žive kao i danas. Foto: Wikimedia Commons/Jelica

Za vreme Drugog svetskog rata bila je hapšena i mučena od Gestapoa, jer je javno pisala protiv rasne i nacionalne mržnje. Odbila je da potpiše zloglasni "Apel beogradskih intelektualaca“ koji je Gestapo sastavio i prisiljavao beogradske intelektualce da ga potpišu. Posle rata hapsile su je i komunističke vlasti, a po izlasku iz zatvora sve njene knjige bile su zabranjene. Američki univerziteti su je zvali da na njima predaje, što je ona odbila. Hrabra i dostojanstvena, nastavila je da radi anonimno i priprema treći tom svog životnog dela "Filozofski fragmenti“.

(Telegraf.rs / Rastemo.rs)