≫
Dali su otkaze i otišli na selo: Kupili su koze i prave najukusnije stvari, a za sve u gradu imaju jasnu poruku (FOTO)
≫
Zamenili su gradski život seoskim, preselili su se na planinu i pokrenuli biznis
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
BASA
Sve cestitke , Mladima. Samo napred ! Odlican ste primer , svima nama ! Jos kada bi napravili puteve i tamo gde nema ili napravili staze , postavili kioske sa stampom , napravili kafice u planinskom stilu ili predela u kome se nalazi ! Mnogi nebi ni otisli do grada ! Do sada , nismo procitali , da se neko toga setio !
Pera
Polako ali sigurno počinjemo da cenimo život van grada sve će više ovakvih slučajeva da bude bravo za potez samo hrabro nema nazad!
COA
Odrastao na planini na oko 1 000 metara nadmorske visine, na obroncima Kopaonika i znam vrlo dobro sve njene lepote, svu njenu surovost u zimskim uslovima, i svu njenu toplinu od proleća do jeseni. Sada živim u gradu jer primoran smenom generacija kao i mnogi tada previše mladi bez dovoljno znanja i podrške da nastavimo gde su naši stali bio primoran da nastavim kako i gde moram, a to je naravno Beograd, starom izrekom trbuhom za kruhom. Sada već u zrelijim godinama shvatam kako izgleda život iz svih uglova i sve prednosti i mane života u gradu - prirodi. Ovde sluga, tamo domaćin. Ovde voće, povrće puno pesticida vrlo često i van dozvoljenog, tamo organsko sa grane u sokovnik ili secko ( salate) . Ovde me budi alarm, stres da ne zakasnim na posao, dok jurim prema poslu pluća su puna izduvnih gasova. Tamo me budi izlazak sunca i pesma petlova, puna pluća svežeg vazduha i osmeh na licu. Pozdrav ljudi.. :-)