Da li je ljubav Lenke i Laze mogla da uspe? Njene poslednje reči u dnevniku slute na tragičan kraj

Laza Kostić i Lenka Dunđerski

Iako je Laza Kostić imao 50 godina kada je upoznao mladu Lenku Dunđerski, to ga nije sprečavalo da gaji duboke emocije prema devojci plave kose i očiju, koja nije ostavljala ravnodušnim ni mladiće u Beču.

Preporučujemo

NAJTUŽNIJA SRPSKA LJUBAVNA PRIČA: Lenki Dunđerski nudili Teslu, ali je ona želela samo njega! (FOTO)

Devojka čija "plava kosa i oči, i struk, nisu ostavljali ravnodušnim ni mladiće u Beču“, kako je zapisala u svom dnevniku, bila je samostalna, društvena dama zavidne lepote glasa. Njenu nesvakidašnju pojavu osvojila je još manje česta pesnikova ličnost.

Lenkina majka se žalila da joj Laza "oteruje" ćerkine prosce

Problemi su nastali na početku, Lenkina majka Sofija već se po Novom Sadu žalila da joj Laza rasteruje prosce, a na Lazino pitanje Lenki zašto nikog valjanog ne odabere i ne uda se, ona odgovara: ako bi već morala, morao bi taj neko biti kao on.

Nemoćan da bilo šta promeni, Laza traži slamku spasa. Kako mu je nekada Lenka rekla da se divi Nikoli Tesli, on piše velikom naučniku koga je upoznao u Pešti da mu je našao odličnu priliku. Tesla nije mnogo razmišljao. On je venčan s naukom.

Lenka Dunđerski u uniformi za jahanje Foto: WikipediaТајга

Tu je i deo dnevnika Lenkinog, koji otvoreno govori o preprekama koje su gušile Kostića.

Na njeno pitanje zašto se ne bi udala za njega, pesnik odgovara: "Ja sam star i nedostojan Vas. Ni po čemu Vas nisam dostojan.“

Da bi pobegao od svojih osećanja, odlazi u manastir Krušedol, još jednom piše Tesli, ali sve je uzalud. U manastiru, gde je ostao četiri godine, piše prvu pesmu posvećenu Lenki – "Gospođici L. D“. Ovo su početni stihovi Lazine pesme:

"Svet je svakog pun stvorenja,

jednom cveća, drugom stenja,

jednom žetve i košenja,

drugom žela i prošenja,

Tebi mladoj mladoženja.

Ali koga majka rodi,

te mu sudba tako godi

da je vredan toj divoti?

Izberi po miloj volji,

al' ostane l' koji boli,

bole nožem tog zakolji,

kad mu ŽIVO srce prebi, —

kuku Tebi!"

U njoj se jasno vidi pesnikovo osećanje nedostojnosti da bude prosac savršene lepote.

Spomenici u spomeničkom kompleksu u parku u Kulpinu Lenke Dunđerski i Laze Kostića Foto: Wikipedia/Vcesnak

Delovi Lenkinog dnevnika 

Oko Božića 1893. godine

- Kamo ona bezgranična vera u našu ljubav, u njega? Da li sam ja volela iluziju? Ali to ne može biti. Ja volim pesnika, i živog čoveka, hoću ga takvog kakav je, ništa mi njegove mane što je ispisao ne znače, one su meni vrline. Te umoran, te star, te nije za mene… Toliko sam mu puta pisala, ponavljala, ne vredi. Ali boriću se i izboriti za njega. Njemu treba pomoći. Moramo da se sastanemo.

O letu 1895. godine

- Ne znam šta je s njim. Javio se, ali kako! Nudi mi udaju za nekog gospodina iz Amerike, našeg porekla, slavnog pronalazača, mislim da se zove Nikola, prezime mu je čudno. Kako ne razume da ja hoću samo njega! Neću ni lepog, ni mladog, ni visokog… Ovo više ne mogu da izdržim!

Foto: Arhivske fotografije

6. novembar po starom kalendaru 1895. godine

- Još ne znam, i ne smem do kraja da kažem, ali… mislim da se sve odlučilo, i od tada kao da se sve izmirilo u meni i učinilo me čudno spokojnom. Kao da je odjednom sve došlo na svoje mesto.

- Ako je to cena mog spokoja, onda mu rado idem u susret. Sada samo čekam svoj rođendan. Sve je čisto kao kristal i jasno. Mirna i spokojna, nakon svega. Nakon tako dugo vremena. Umesto da me dariva, ja ću njega, i sebe, darivati. Poklonom večnim. Kojim ćemo se vezati u večnosti.

Poslednja Lenkina ispovest u dnevniku

’Sutra je moj dvadeset šesti rođendan. Što sam proživela za ovih pet godina? Samo patnju. Ljubav je patnja i više ne bih mogla da volim. A čemu onda život bez nje? Da, sutra mi je rođendan. Darivaću sebe i njega najskupocenijim darom: koji je večan i koji se ne zaboravlja. Bar dok on bude živ. Znaće on. Razumeće sve

Arhivska fotografija

Na bračnom putovanju u Veneciji Lazu zatiče vest o Lenkinoj smrti. Prema zvaničnoj verziji umrla je od tifusne groznice u Beču, a poslednji redovi zabeleženi u njjnom dnevniku mogu uputiti i na sumnju da je mlada žena sama sebi prekratila muke.

U jednom trenutku, može se naslutiti da Laza Kostić sebe krivi za Lenkinu smrt:

"Pamet me stegnu, ja srce stisnu,

utekoh mudro od sreće, lud,

Utekoh od nje – a ona svisnu"!

Skrhan od bola, Kostić utehu pronalazi u Crkvi Gospe od Spasa – Santa Maria della Salute – a 15 godina kasnije objavljena je grandiozna pesma s nazivom ove crkve u naslovu.

Svi ljubitelji najlepše ljubavne priče od prošle nedelje na RTS-u svake subote imaju priliku da uživaju u epizodama Lazine velike ljubavi prema Lenki, seriji "Santa Maria della Salute".

(Telegraf.rs)