Dajemo 12 miliona dinara za prevođenje pisaca u inostranstvu: Sad je zbog toga nastao problem (FOTO)

Među delima koja će se naći na policama knjižara u svetu od iduće godine naći će se dela 73 srpska autora, dok je 97 odbijeno. Mnoga izdanja su isključena iako je budžet za finansiranje bio najveći do sada (11.568,800 dinara), a to je izazvalo bes na društvenim mrežama. Među odbijenim delima je, kako kažu u Komisiji za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu, najviše bilo onih koja su ranije prevođena.

Preporučujemo

Srpska bajka Pepeljuga je jeziva: Maćeha ju je terala da jede meso rođene majke! Ali to nije sve (FOTO)

Ovakvu knjigu nema niko, a odštampana je u Srbiji: Napisana je bez ijednog slova A

Vest da neki autori neće biti prevođeni brzo je odjeknula internet zajednicom u Srbiji, gde se pronelo mišljenje samo jedne izdavačke kuće, bez ikakvog objašnjenja zašto je to tako.

Zato smo istražili celu priču.

Da krenemo redom:

Drama "Mali mi je ovaj grob" Biljane Srbljanović biće prevedena na grčki jezik, roman "Veliki rat" Aleksandra Gatalice i "Islednik" Dragana Velikića na mađarski i poljski,  "Srbija u velikom ratu" M. Radojevića i Lj. Dimića na makedonski i drama "Kumovi" Dušana Kovačevića na poljski.

Od pokojnih autora radiće se prevodi "Grobnice za Borisa Davidoviča" i "Lauta i ožiljci" Danila Kiša, "Život i priključenija" Dositelja Obradovića, "Leteći nad morem i druge priče o putovanju" Ive Andrića, "Kraj obala Ohridskog jezera" Branislava Nušića...

Veliki broj dela naći će se na ruskom i ukrajinskom tržištu, ali i na jezicima bivših jugoslovenskih republika.

Printskrin: Youtube / Mira Adanja-Polak

NIJE U REDU DA SE PREVODI 7 PUTA ISTI AUTOR

- Vodili smo se time šta je reprezentativna knjiga srpske književnosti, a to je pitanje vrednosti, procene i toga ko je autor.

- Ipak, mnoge poznate pisce smo odbili ove godine jer nije u redu prevoditi šest ili sedam knjiga istog autora.

- Kao komisija predložili smo izdavačima da na sledećem konkursu više uvrste dela Miodraga Pavlovića, Borislav Pekića i Jovana Hristića umesto što su toliko predlagali žive autore - kaže predsednik nezavisne komisije dr Saša Radojičić.

Na odluku Komisije Ministarstva kulture da ove godine isključi mnoga izdanja, reagovala je britanska izdavačka kuća Istros Books.

"Poput drugih izdavača u prevodilačnom poslu, oslanjamo se na projekte sufinansiranja, kako bismo umanjili troškove prevoda, i zahvaljujući srpskom Ministarstvu kulture, uspeli smo da objavimo "Ježevu kućicu" Branka Ćopića (2012), "Vašarski mađioničar" Jelene Lengold (2013) i "Veliki rat" Aleksandra Gatalice, na čemu smo veoma zahvalni", stoji u saopštenju izdavača.

Foto: Tanjug/Miloš Jelesijević

"Istros je objavio i "Ekaterini" Marije Knežević, uz sredstva dobijena od EU. Prošle godine smo počeli blisko da sarađujemo sa britanskim izdavačem "Peter Owen" koji već 66 godina opstaje na tržištu i ima devet Nobelovih laureata na svojoj listi.

Zajedno radimo na "Svetskoj seriji" u kojoj će po tri knjige iz svake zemlje biti objavljivane u dve sezone godišnje. Pokrenuli smo tu inicijativu u jesen prošle godine i trenutno promovišemo Špansku sezonu.

Septembar 2017. posvećen je srpskoj književnosti, a tri odabrane knjige su "Kuća sećanja i zaborava" Filipa Davida, "Tragična sudbina Morica Tota" Dane Todorović i "Strah i njegov sluga" Mirjane Novaković.

Ove godine odbijeni su Todorović i Filip David zbog čega su u pomenutoj britanskoj izdavačkoj kući razočarani.

"Šteta je da se takva divna prilika da se srpska književnost promoviše ostavi bez ikakve finansijske pomoći i to iz institucije koja bi trebalo da je podržava - Ministarstva kulture Srbije. Takođe, pošto su ranije dva naša naslova bila iz Geopoetike, naročito smo razočarani što su i oni odbijeni na konkursu ove godine.

Kao što svet izdavaštva dobro zna, prevod i objavljivanje na engleskom jeziku su ključ međunarodne distribucije i otvara priliku srpskoj književnosti da se proširi na svetskom nivou, stigne do novih čitalaca i potencijalnih izdavača širom sveta".

Foto: Tanjug/Oksana Toskić

U Komisiji za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu svoju odluku obrazložili su time da su zbog ograničenih sredstava bili primorani da šansu daju drugim izdavačima, budući da su dela autora koji su konkurisali ranije već bili prevođeni.

ZAŠTO NIJE PREVEDEN FILIP DAVID

- Prilikom oduke, vodili smo se time da dela koja su ranije prevođena ne dobiju sredstva jer 11 miliona dinara jeste mnogo više u odnosu na 3,5 miliona pre šest godina, ali se prijavilo mnogo izdavača. Time smo se vodili i kod Filip Davida koji je na istom konkursu dobio sredstva 2015. godine i već je prevođen - objasnio je Radojičić.

On smatra da bi trebalo osnovati Srpski centar za knjigu koji bi se bavio isključivo nastupom izdavača na sajmovima i prevođenjem srpskih dela, na šta bi blagonaklono gledala i većina izdavača.

Inače, članove nezavisne komisije biraju svake godine, da bi sprečili bilo kakav oblik korupcije i uvek se biraju iz redova stručnjaka za datu oblast, a koji nisu neposredno vezani za izdavačke kuće.

Tako su članovi ovogodišnje komisije dr Saša Radojičić sa Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Zlata Kocić, pesnik i prevodilac i dr Jasmina Ahmetagić sa Instituta za srpsku kulturu Leposavić.

(S.Vasić)