• 0

Evropi bitna zaštita autorskih prava, a kod nas piraterija i dalje cveta (FOTO)

- Tržišna inspekcija povukla je iz prometa 479 hiljada piratskih i krivotvorenih proizvoda protekle godine što je tri puta više nego godinu ranije - kaže za Tanjug v. d. direktora Zavoda za zaštitu intelektualne svojine Vladimir Marić

  • 0

Oblast autorskih i srodnih prava nije dovoljno poznata, a autori, interpretatori i proizvođači fonograma su slabo upoznati sa svojim pravima, dok država gubi značajna sredstva od krađe intelektualne svojine, poručeno je na današnjoj konferenciji "Primena autorskog i srodnih prava u Srbiji".

Vladimir Marić: Izvesno otvaranje poglavlja 7 o intelektualnoj svojini

Zašto je INTELEKTUALNA SVOJINA više nego važna za naše pridruživanje Evropskoj uniji?

- Tržišna inspekcija povukla je iz prometa 479 hiljada piratskih i krivotvorenih proizvoda protekle godine što je tri puta više nego godinu ranije - kaže za Tanjug v. d. direktora Zavoda za zaštitu intelektualne svojine Vladimir Marić.

- Intelektualne svojine i autorska i srodna prava su važna za ekonomiju ove zemlje i pridruživanju EU, kao i za unapređenje naše kulturne baštine i svega onoga što je povezano sa kreativnim stvaralačkim radom -  kaže Marić.

On ističe da je protekle godine na granici zadržala 401 hiljadu krivotvorenih proizvoda, što je za 50 hiljada više nego godinu ranije.

Printskrin: Tanjug/Dejan Petrović

Printskrin: Tanjug/Dejan Petrović

- Mi smo na pragu otvaranja poglavlja 7 - Intelektualna svojina, i očekujemo da će 20. juna poglavlje biti otvoreno. Evropi je važno da svaka zemlja kandidat ima propise koji štite inetelktualnu svojinu i da se ti propisi sprovode na terenu - rekao je Marić i podsetio da je u evropskim industrijama, koje neposredno koriste intelektualnu svojinu, zaposleno 82 miliona ljudi, što je 27,8 odsto od ukupnog broja svih radnih mesta u EU.

Podaci iz 2012. godine govore da industrija u Srbiji koja koristi autorska prava poput muzičke i filmske, industrije igara i druge, učestvuju u stvaranju BDP-a sa 4,7 odsto.

- Oko 100 hiljada ljudi u našoj zemlji je zaposleno u ovim sektorima, a oni doprinose više budžetu nego sektori ugostiteljstva, osiguranja, bankarski sektor ili sektor isporuke električne energije, pojedinačno gledano - objašnjava Marić.

Na skupu je rečeno da u Srbiji deluje šest društava za ostvarivanje kolektivnih prava, ali da njihovo delovanje često nije dovoljno efikasno.

Rečeno je i da SOKOJ često ne kažnjava vlasnike lokala u kojima nastupaju poznati izvođači.

Foto: Promo

Foto: Promo

- Oblast autorskog i srodnih prava nije dovoljno poznata. Autori, interpretatori i proizvođači fonograma su slabo upoznati sa svojim pravima, na koji način i preko koga ih ostvaruju - rekao je autor i frontmen Del Arno benda, Jovan Matić.

Dobar primer, dodao je on, je situacija sa online mužičkom platformom Deezerom koja je u Srbiji prisutna od decembra 2012. godine.

- Međutim, domaći autori još nisu dobili ni dinara autorskih prihoda od ove platforme, a SOKOJ je jedini nadležan da im naplati - istakao je on.

Istaknuti su brojni problemi poput preuzimanja muzike sa različitih online platformi i kršenje prava autora, koji na taj način ostaju bez značajnih sredstava koja im po zakonu pripadaju.

Brojni domaći izvođači, receno je, imaju prihode po osnovu nastupa po lokalima, ali u godišnjim prihodima pred poreskim organima, oni nisu prikazani te je na ovaj način država, pored autora, takođe oštećena.

Pravnik Srđan Mitrić kazao je da sudska praksa u ovoj oblasti nije formirana, te stavovi sudova variraju od slučaja do slučaja, što stvara pravnu nesigurnost u oblasti autorskih prava.

Daljinac baner

(Telegraf.rs / Tanjug)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima