Da li je bolje završiti gimnaziju ili neku stručnu školu: I u čemu je problem s ljudima koji nipodaštavaju zanate?!
Dolazimo do apsurda da Ugostiteljsku školu upisuju učenici koji su na maloj maturi osvojili čak 98 poena (od maksimalnih 100), dok dobar uspeh u gimnaziji i stečena fakultetska diploma ne podrazumevaju i lak dolazak do posla
U toku prošle godine najtraženiji profili, pored onih iz IT oblasti, bili su kuvari, automehaničari, frizeri i vozači. Paralelno sa tim, najveće interesovanje mali maturanti iskazali su za upis u Vazduhoplovnu akademiju, dok je na tržištu rada primetan nedostatak kvalifikovanih zanatlija, poput obućara, pekara, mesara, varioca, molera...
Preporučujemo
TV PRESEK U 14: Gimnazijama fale talentovana deca, Teodosić sve dalji od NBA, Ohrid strahuje od vulkana (VIDEO)
Srbin na Malti ostao bez prsta i dobio odštetu od 64.000 evra!
NA ZANAT NIKO NEĆE: Više od 3.000 slobodnih mesta u srednjim školama!
Tako dolazimo do apsurda da Ugostiteljsku školu upisuju učenici koji su na maloj maturi osvojili čak 98 poena (od maksimalnih 100), zbog garancije da će nakon završetka srednje škole odmah dobiti radno mesto, dok dobar uspeh u gimnaziji i stečena fakultetska diploma ne podrazumevaju i lak dolazak do posla.
Upravo zbog toga se postavlja pitanje - šta je pametnije upisati, neku od 520 srednjih stručnih škola ili pohađati neku od 130 gimnazija?
Miodrag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da kod nas vlada kontinuitet u učešću učenika u gimnazijskom obrazovanju.
- Taj procenat se decenijama unazad kreće oko 22 odsto. U svetu je taj postotak drugačiji, u korist gimnazija. Zato naša strategija obrazovanja predviđa povećanje broja upisanih učenika u gimnazije do 30 odsto.
- One su se nekada smatrale elitističkim, ali to više nije slučaj. Gimnazije nisu više iz doba profesora Vujića, kada je postojala jedna obrazovna ustanova koju su upisivali najbolji đaci. Sada, paradoksalno, bolji učenici upisuju ugostiteljske smerove a ne gimnazije - objasnio je Sokić.
Prema njegovim rečima, svetski trend je da se uvode mešoviti smerovi u gimnazije, kao što su ekonomski, medicinski, informatički, bilingvalni smerovi.
- Gimnaziju bi trebalo da upišu oni koji to žele. Njena funkcija je da pripremi čoveka za promenu sedam do deset zanimanja u toku života, da sintetizuje različita znanja i tako se prilagodi potrebama privrede.
- To što je neko dobar đak ne znači da treba da upiše gimnaziju, već bi to trebalo da uradi zato što ga interesuje opšta kultura ili kada svoju odluku o budućoj profesiji želi da odloži na neko vreme, odnosno do upisa na fakultet - zaključio je Sokić.
Savetnici za planiranje karijere pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje buduće srednjoškolce, odnosno gimnazijalce savetuju da prilikom odabira škole obrate pažnju na svoje sposobnosti, interesovanja i osobine ličnosti, tako i mogućnosti zaposlenja.
- Tokom savetovanja budućih srednjoškolaca, trudimo se da ih uputimo u značajne činioce pravilnog izbora zanimanja i utičemo da izbegnu tipične greške (blizina obrazovne ustanove, uticaj društva i sl.), kao i stereotipe. Onima koji se opredeljuju za nastavak školovanja u gimnaziji, trudimo se da predočimo da imaju u vidu da je to samo deo nastavka školovanja i da je, nakon završene gimnazije, poželjno da steknu obrazovanje i kvalifikacije za određeno zanimanje na visokim strukovnim školama ili fakultetima.
- Predočavamo im da je izuzetno slaba potražnja za maturantima gimnazije i da u dužem vremenskom periodu ne postoje registrovane prijave potrebe za zapošljavanjem od strane poslodavaca za tim profilom. Zato učenicima koji ne nameravaju da nastave školovanje nakon završetka srednje škole ne preporučujemo gimnaziju, nego stručnu školu - rekli su iz NSZ-a.
Prema njihovim rečima, srednje stručne škole pored osposobljavanja za obavljanje konkretnih poslova mogu predstavljati dobar osnov za nastavak obrazovanja.
U skladu sa tim, učenicima koji nisu trenutno zainteresovani za nastavak školovanja, a poseduju kapacitete, oni preporučuju upisivanje srednjih stručnih škola koje će im dati vremena da dodatno razmisle o izboru budućeg zanimanja, odnosno daljeg obrazovanja.
Poslodavci su, prema arhivi Nacionalne službe za zapošljavanje, od početka 2017. godine najveće interesovanje iskazali za sledeće zanatlije:
- Šivač tekstila
- Krojač
- Elektroinstalater
- Vozač
- Bravar
- Zavarivač
- Metalostrugar
- Zidar
- Tesar
- Armirač
- Građevinski gipsar
- Stolar
- Pekar
- Poslastičar
- Automehaničar
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Zbog tetovaža po telu su je odbili za posao: "Kažu mi da plašim decu demonskim šarama"
Žena se požalila da je šef poslao kući jer ometa kolege: "Problem je klima, iskočile su, nisam kriva"
Dolaze u prljavoj odeći, trenerkama i pidžamama: Mladi u Kini se ovako bore protiv loših poslodavaca
Privatnik iz Beograda kaže da je otvorio firmu sa 300€, sad radi 365 dana u godini: Živi "kao prosečan Nemac"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Jeleni je dijagnostikovan rak debelog creva, a sve je počelo od OVOG simptoma: "Hranila sam se zdravo i trenirala, a onda je počela moja BORBA ZA ŽIVOT" (FOTO)
SRBIJA U OBRUČU OPASNOG VIRUSA! Oglasio se "Batut": Zemlje oko nas u visokom riziku, TRAJNI INVALIDITET moguća posledica
Umro Mile Ćulibrk, legenda Beograda, takozvani "Kralj pljeskavica"
Milan
Sto dalje od gimnazije
Podelite komentar
Dr
Strucna skola sta ce vam gimnazija.
Podelite komentar
Apis
Ma džaba sve kad nemaš vezu... Ja sam završio ptt pa iz cele generacije se zaposlio samo dvoje, a svi odlični učenici.I u pošti zapošljavaju automehaničare kuvare, kovače.. Itd, sve sami rodjaci i kumovi.
Podelite komentar