• 13

DIRLJIVO SEĆANJE: Pas koji je pronašao porodicu posle "Oluje" nakon 139 dana i 500 kilometara!

Keruša Dena postala je najpoznatiji pas na planeti kada je nakon operacije "Oluja" prešla 500 kilometara da bi pronašla svoje vlasnike u izbegličkom kampu. Keruša je lutala kroz nepoznate gradove, a prepreku su joj pravile i reke

  • 13

Velike ljubavi ne može ništa da prekine, pa ni rat! Keruša Dena je krajem 1995. godine, nakon 139 dana lutanja i pređenih 500 kilometara od Petrinje do Rume, gde se nalazio izbeglički kamp, uspela da pronađe svoje ukućane.

Vest o keruši Deni i njenoj porodici Radanović u kratkom roku je obišla ceo svet, a Dena je postala najpoznatija keruša na planeti. U izbegličkom kampu Dena je pronašla Gorana i Tatjanu, te njihove roditelje Dušanku i Milana Radanovića, i sa njima se otisnula u beli svet. Zaustavili su se u kanadskom gradu Kičineru.

VIŠE OD INSTINKTA

Kada su Radanovići kupili kuću u Kičineru, Dena  je  dobila i prijatelje, vučjaka Rokija, sa kojim je postala najbolji drugar.

Radanovići su 1999. godine napisali molbu za preseljenje u Kanadu i odmah se postavilo pitanje šta raditi sa Denom.

- Deca su jasno rekla da bez nje neće da idu. To sam i saopštio službenici u kanadskoj ambasadi u Beogradu, koja me i iznenadila i obradovala u isto vreme svojim odgovorom: "Mi o vašoj keruši sve znamo i sve ćemo učiniti da i ona putuje sa vama, ništa ne brinite." Tako je i bilo - kaže Milan Radnović, dok njegova supruga Dušanka dodaje - Dena je uvek bila vesela, ali 17 dana pre odlaska, kada smo dobili pismo od kanadske ambasade o detaljima putovanja, nije se micala iz kuće. Znala je da se spremamo da negde idemo i stalno nas je držala na oku.

Čuvena filmska keruša Lesi vratila se kući sa udaljenosti od nekih hiljadu milja, ali je imala stabilan cilj ispred sebe - imanje svojih gospodara. Za razliku od nje, Dena je uspela je da nađe svoje gazde na 500 km udaljenom, za nju potpuno nepoznatom mestu. Ovaj slučaj ostao je neobjašnjen i sa stručne strane, te se sve svelo na konstataciju da je to bilo i više od običnog životinjskog instinkta.

Cela priča počela je u Petrinji, gradu u blizini Zagreba, gde su živeli Radanovići. Godine 1991. dobili su od komšije štene, a deca su ga nazvala Dena. Kuća Radanovića postala je njena srećna luka, koju je srušila "Oluja". Kolone srpskih izbeglica iz Hrvatske, hrlile su ka Srbiji.

U tom haosu, kada se spasavao goli život, Dena je ostala u dvorištu kuće u Petrinji. Sama. Radanovići su našli svoje mesto pod suncem u izbegličkom centru u Rumi, pokušavajući da uz pomoć dobrih ljudi organizuju normalan život. Milan se zaposlio kao vozač autobusa i nekako su sastavljali kraj s krajem. Ipak, tuga za Denom bila je velika, i njihova sreća nikada nije bila potpuna. Mislili su da je više nikada neće videti.

SREĆA BEZ KRAJA

Kojim stazama je Dena uspela da dođe do Rume i kako je uspela da nađe svoje gospodare i prijatelje, ostaje nepoznato. Prošla je kroz gradove, ili pored njih: Dvor, Novi, Prijedor, Banjaluka, Prnjavor, Derventa, Modriča, Brčko, Bijeljina, Bogatić, Sremska Mitrovica. Na putu su joj se isprečile reke Una, Sana, Vrbas, Bosna, Drina, Sava. Prepreke su, po svemu sudeći, bile uistinu male prema ljubavi koja ju je vukla napred ka cilju da nađe svoju porodicu.

- Pred novu 1996. godinu, tačno 22. decembra, u sobu je utrčao sin Goran i beskrajno uzbuđen rekao: Mama, došla nam je Dena! - priča Dušanka, i dodaje da u prvom trenutku kerušu nije mogla da prepozna jer je mnogo smršala, a šape su joj bile krvave i bez noktiju, ipak odao je beli znak ispod vrata.

U Rumi se Dena oštenila i donela na svet petoro kučića. Štenad su poklonjena Rumljanima, a ona je odletela preko velike bare.

Nažalost, Dena je pre pet godina uginula, ali Radovanovići i dalje čuvaju njen pepeo u svom domu.

(Telegraf.rs / Livadabl.com)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Tatjana Radanovic

    Sjecanje na ovaj crni 5. August uvijek donese mnogo suza, tuznih uspomena i otvori stare rane koje nikada ne mogu da zarastu.Ma gdje god da odes, gdje god da se skrasis to mracno sjecanje na jednu kolonu tuge i bola prati te. Nikad te ne napusti, samo se malo pritaji, al cim dodje August eto i tuge. Meni su ta sjecanja vezana i za moju Denu. Gdje bi taj bol i ta tuga bili i koliko bi bili duboki da nije bilo nje? Ona je donjela nadu, ljubav, istrajanje. Kad kod je bilo tesko i najgore...samo da je zagrlis i da osjetis njenu toplinu bio je dovoljan da se krene dalje, da se moze i da se nikad ne odustane. I sada kad je vec nema devet godina ista tuga postoji ali i isto istrajanje. Sve prodje, i sreca i tuga, i smijeh i suze....ali ono cisto u dusi, sto samo velika ljubav nosi, ostaje...... Hvala sto se jos uvijek sjecante nase Dene.... Porodica Radanovic

  • vesna dragojlovic graozdanic

    Dusa prelepa,medenjak mali,svaka cast,bravo,nema nikakvih granica,nikakvih prepreka da se dodje do svojih najmilijih,ona nikada nije zaboravilja njihovu ljubav,paznju dobrotu,.,.to je pas,ne samo pas nego i druga zivotinja isto tako oseca na taj nacin...BRAVO,DENA ,TI SI JEDNO VELIKO <3 DUSA....iako nisi sa njima vise u fizickomn smislu,ali si u njihovim srcima...

  • Stevo

    Vjerna duša pseća,bolja nego mnoge ljudske.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima