KOLIKO KOŠTA LJUDSKO TELO: Sve što nam je Bog dao može da se proda!

Prodaja sopstvenog tela u Britaniji je uglavnom ilegalna. Ali, postoje različiti legalni načini prodavanja delova tela koji ne uključuju buđenje u kadi punoj leda sa jednim bubregom manjka.

U istraživačkom eksperimentu, novinarka "Gardijana" je pokušala da sazna koliko ljudsko telo legalno može da se proda: pokušavajući da proda “što je više svog tela moguće”. Ispostavlo se da je gotovo sve što nam je Bog dao moguće prodati.

Delovi tela se prodaju na crnom tržištu obično zbog hitnih medicinskih potreba. Ove godine 1.000 ljudi u Britaniji sa liste čekanja za transplataciju će umreti. Parovi, koji ne mogu da dobiju dete, godinama čekaju na donatore jajne ćelije ili sperme.

Neki doktori su zagovornici teorije da bi legalno tržište organa zapravo povećalo doniranje. Međutim, postoje ogromna etička pitanja kojima vlasti, za sada, ne žele da se bave.

Istražujući, novinarka je otkrila da se mnogo toga prodaje, bez obzira na zakonske smetnje i nerazumne cene.

- Seks je najočiglednija “roba”. Pre nego što sam bila spremna da se prostituišem, “rentirala” sam telo kao “plesačica u krilu”. Radeći u strip baru u Londonu, otkrila sam da je ples oko šipke besplatan dok se đuskanje u krilu bez odeće početno naplaćuje 20 funti – kazala je novinarka.

Potom je probala da proda svoju kosu. Frizer koji je skupljao ljudsku kosu za pravljenje perika od prirodne dlake ponudio joj je 50 funti. Nadala se, kako kaže, da će joj biti ponuđeno mnogo više s obzirom na to da je cena perike bila oko 1.000 funti.

Britanska farmakološka industrija koristi mnoge telesne tečnosti za testiranje novih lekova, tako da se nadala da će dobiti pristojnu ponudu, s obzirom na to da je čula da i do 1.750 funti košta 1 ml gnoja iz čira ili plika, 1.000 funti za šolju pljuvačke i 1.600 za gram masti iz ušiju. Ali to su cene koje se plaćaju posrednicima, obično virtualnim bankama tkiva, koje sakupljaju uzorke širom sveta. Najveća ponuda koju je dobila bilo je 30 funti za nešto krvi.

Druga klinika bi joj platila 50 funti za malo kože ukoliko ima psorijazu. Ipak, svaka klinika joj je kazala da novac koji daje je zapravo participacija za utrošeno vreme, zato što je zakon striktan u zabrani prodaje delova tela.

- Pristojna zarada bi mogla da se ostvari na aukcijskim sajtovima. Zamislite E-bej za fetišiste. Ljudski urin košta oko 30 funti po čaši, mleko iz grudi oko 5 funti, a čak i nokti su u ponudi. Jedan čovek mi je ponudio 1.000 funti godišnje za snimke manikira – kaže novinarka.

Najvredniju ponudu je ipak dobila za jajnu ćeliju. Jedan “broker” joj je ponudio da plati njene troškove do Kalifornije kako bi donirala “jaje”. Tamo najlepše i najpametnije žene za to mogu dobiti i do 15.000 dolara. Njoj su međutim dali svega 5.000 zato što ima 32 godine.

- Najveća ironija je da moje telo daleko više vredi mrtvo nego živo. U Americi, jedan leš je bio rastavljen na 60 različitih vrsta tkiva, koja su potom pretvarana u medicinske proizvode u vrednosti na otvorenom tržištu do 250.000 dolara – objašnjava novinarka iz "Gardijana".

(Telegraf.rs / Izvor, Foto: Gardijan)