URGENTNI CENTAR PRED KOLAPSOM: Nema mesta ni za najteže pacijente!

Zbog pretrpanosti kapaciteta Urgentnog centra zbrinjavanje najtežih pacijenata, koji u ovu instituciju stižu iz cele Srbije, dovedeno je u pitanje.

Iz Urgentnog centra zahtevaju da se hitno reorganizuje sistem dežurstava koji već duže ne funkcioniše. Inače, 24 sata dnevno, 365 dana u godini, Urgentni centar Srbije zbrinjava najteže bolesnike. Ovde se dnevno pregleda i do 800 ljudi, od kojih je više od jedne trećine životno ugroženo.

Već duže, tvrde lekari, dešava se da na odeljenjima hirurgije, neurologije, kardiologije, noću ili pred jutro više nemaju nijedan slobodan krevet u koji bi mogli da smeste pacijenta koji je doživeo infarkt, ili koji krvari.

U koronarnoj jedinici ima samo 18 bokseva za pacijente, a danas je ovde smešteno čak 45 najtežih srčanih bolesnika.

- Ovo je jedan deo koronarne jedinice gde je nedozvoljeno da u današnjim uslovima pacijent koji ima akutni srčani udar ili akutno kardiološko odboljenje leži u tako skučenim prostorima i, moram da kažem, na ovakvim posteljama, jer to su kreveti od Drugog svetskog rata i, vidite, ništa nije za ovih 25 godina što se tiče građevinske operative ili konfora urađeno -  kaže Jovan Peruničić, kardiolog, direktor Klinike za urgentnu internu medicine.

U jedinici za moždani udar zdravstveno osoblje je premoreno jer nema ni dovoljno kadra. Prema evropskim standardima, na dva teška neurološka pacijenta dolazi jedan lekar i dve sestre, ali kod nas je drugačije.

- U ovoj našoj jedinici je otprilike jedan i po lekar na osam postelja, ali ne osam nego na devet i na deset i dve sestre na osam bolesnika, odnosno devet-deset. Mi ne ispunjavamo ni naše standarde - objašnjava Ljiljana Beslać Bumbaširević, načelnica urgentne neurologije.

- Imamo gore standarde s obzirom na broj prekomernih postelja. Poseban je problem što vi u ovakvim uslovima elementarne uslove i principe lečenja ne možete da postignete. Vi ste videli kako ide kiseonična sonda, Vama je jasno kad su pacijenti ovako zgurani da se infekcija prenosi s jednog na drugog bez ikakvih problema -  dodaje ona.

Lekari podsećaju da se Urgentni centar nalazi u zgradi koja datira s početka prošlog veka i prostora nema. Zato u dežurstva hitno moraju da se uključe preostali bolnički centri u gradu, što do sada nije funkcionisalo kako treba.

- Najveći je problem što ti centri nisu povezani i svako radi za sebe. Nemamo sinhronizaciju, nemamo ništa -  kaže Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra i dodaje da rešenja ipak ima.

- Rešenje je vrlo jednostavno. Napravićemo kao što je i bio jedan centar u Skupštini grada, gde imamo sve tehničke mogućnosti i moramo da budemo svi uvezani u sistem dežurstva gde ćemo u dva sata imati izveštaj svih kliničko-bolničkih centara koliko imaju slobodnih mesta, kojim kapacitetima raspolažu, koje specijalnosti mogu da pomognu. Uvek ćemo biti uvezani sa Hitnom pomoću. Hitna pomoć će znati u svakom momentu gde postoje kapaciteti, gde može adekvatno da se pomogne -  objašnjava Lončar.

Direktor Urgentnog centra očekuje i pomoć Ministarstva zdravlja i gradskih vlasti kako bi se boljom organizacijom kvalitetnije iskoristili svi postojeći zdravstveni kapaciteti na teritoriji grada.

(I. M. / Izvor: B92)