PROCENA AMERIKANACA: Budućnost Evropske unije u tri moguća scenarija

Evropska unija se neće raspasti i zadržaće važnu ulogu na svetskoj sceni do 2030. godine, ali je ključno pitanje da li će u budućnosti iskoristiti svu kolektivnu snagu koju poseduje, ocenjeno je u izveštaju američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta, koji predviđa tri moguća scenarija za EU - slabljenje, kolaps i preporod.

U izveštaju "Globalni trendovi 2030: Alternativni svetovi" dodaje se da su i u političkom i ekonomskom smislu za Evropu ulozi veliki i da je budućnost EU "veoma nesigurna", objavljeno je na portalu EurActiv.com.

- Mada ne postoji konsenzus o budućem obliku i ulozi regiona, naši stručnjaci se slažu da neće ličiti na današnju Evropu - piše u izveštaju Nacionalnog obaveštajnog saveta, koji daje dugoročno strateško planiranje za američku obvaveštajnu zajednicu.

U izveštaju na 160 strana, objavljenom 7. decembra, ističe se da se evropska ekonomija, pored aktuelne krize u evrozoni, suočava i sa velikim strukturnim problemima. Ukazuje se na pad produktivnosti u poslednjih 15 godina u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama, nedovoljno ulaganje u istraživanje i razvoj, veliki rast evropskih vlada u odnosu na njihove ekonomije, kao i na trend porasta starosne neravnoteže između radne snage i nezaposlenih građana.

Autori izveštaja naglašavaju da će verovatno biti potrebna veća integracija kako bi se prevazišla dužnička kriza i rešili strukturni problemi.

Istinski "korak napred" u integraciji bi, prema oceni autora, podrazumevao veliki prenos suvereniteta na centralne vlasti, praćeno gubitkom autonomije, što je sve manje popularno u evropskoj javnosti.

Od tri scenarija za Evropu i njenu međunarodnu ulogu 2030. godine navedenih u izveštaju, kolaps EU je najmanje verovatan.

Prema tom scenariju, domaća preduzeća i domaćinstva bi na pokazatelje o eventualnoj promeni valute odgovorila ubrzanim povlačnjem novčanih sredstava u evrima iz domaćih finansijskih institucija. To bi se, dodaje se u izveštaju, prenelo na druge članice EU i evro bi bio "prva žrtva". To bi za posledicu imalo i ugrožavanje jedinstvenog tržišta i slobode kretanja u Evropi.

- Ukoliko bi kolaps bio iznenadan, verovatno bi izazvao globalnu recesiju ili novu Veliku depresiju - navedeno je u izveštaju.

Lagano slabljenje EU je drugi scenario, prema kojem bi Evropa uspela da izbegne najteže posledice aktuelne krize, ali ne bi preduzela neophodne strukturne reforme.

- Nakon što države članice izdrže godine niskog ekonomskog rasta, one se drže zajedno kako bi izbegle velike političke i ekonomske poremećaje. Institucije EU se drže, ali nezadovoljstvo javnosti je i dalje veliko. Evro opstaje, ali nije konkurentan dolaru i jenu - opis je drugog mogućeg scenarija za EU.

Zbog dugogodišnjeg slabog ekonomskog rasta, međunarodno prisustvo EU bi bilo umanjeno i vratilo bi se nacionalizaciji spoljnih politika članica, ocenjuju autori izveštaja.

Prema trećem scenariju, evropski lideri bi se složili da učine "korak ka federalizmu", navodi se uz izveštaju, uz ocenu da bi neke zemlje evrozone odlučile da se ne ukljuće u takav projekat, dok bi neke sačekale da vide rezultate.

Jedinstveno tržište, veći stepen ujedinjenosti spoljne i bezbednosne politike, jači demokratski elementi bili bi ishod takvo scenarija, koji bi, takođe, doprineo jačanju uticaja Evrope i njene uloge na svetskoj sceni.

U izveštaju američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta ističe se i da u budućnosti neće biti hegemonije u odnosu svetskih sila. Azija će, ocenjuju autori, do 2030. prevazići Severnu Ameriku i Evropu zajedno u pogledu globalne sile zasnovane na bruto domaćem proizvodu, broju stanovnika, vojnim troškovima i investicijama u tehnologiju.

Kina će postati najveća ekonomija nekoliko godina pre 2030, a važnu ulogu u svetskoj ekonomiji imaće i Indija, Brazil, Kolumbija, Indonezija, Nigerija, Južna Afrika i Turska, smatraju autori.

Američki stručnjaci u izveštaju ocenjuju i da će se potražnja hrane na globalnom nivou povećati za najmanje 35 odsto do 2030, a vode za 40 odsto, kao i da će gotovo polovina svetskog stanovništva živeti u oblastima pogođenim nestašicom vode.

(Telegraf.rs / Beta)