Od danas nova krivična dela

Izmene Krivičnog zakonika koje su danas stupile na snagu delimično menjaju kaznenu politiku Srbije, uvođenjem nekoliko novih krivičnih dela, redefinisanjem postojećih kao i dekriminalizacijom pojedinih.

Od danas je krivično delo zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama, za koje mogu da odgovaraju i ponuđač i naručilac nabavke, kao i "dogovaranje ishoda takmičenja" koje inkriminiše nameštanje utakmica u nameri da se sebi ili drugom pribavi imovinska korist.

Iz Zakonika je brisano krivično delo javno komentarisanje krivičnih postupaka koje je bilo uvedeno 2009. godine, jer se njim ograničava sloboda ispoljavanja mišljenja i sloboda medija, a dekriminalizovana je i kleveta, na zahtev stručne i medijske javnosti.

Tako od danas svi koji se smatraju oklevetanim svoje pravo mogu da traže tužbom u parničnom postupku i zahtevom za naknadu štete.

Novinu predstavlja i odredba koja, umesto fakultativnog, uvodi obavezan uslovni otpust za osuđenika koji je u zatvoru izdržao dve trećine kazne ukoliko se dobro vladao u zatvoru, i popravio se tako da se osnovano može očekivati i da će se na slobodi dobro vladati. Za osuđene za teška krivična dela sud će, pak, u svakom pojedinačnom slučaju procenjivati da li je osuđenik zaslužio uslovni otpust.

Odredba koja se odnosi na inkriminisanje pretnji najvišim državnim funkcionerima i novinarima proširena je i na advokate, kao i na sve nosioce pravosudnih funkcija.

Međutim kazna za pretnje je smanjena, pa se sada kreće od šest meseci do pet godina zatvora, dok je ranije za te pretnje bila zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Povećana je zaprećena minimalna kazna sa jedne na dve godine zatvora za neovlašćenu nabavku oružja, kako bi se izbegla mogućnost da se za takvo delo izriče uslovna osuda.

Dopunjene su i odredbe koje propisuju krivična dela primanje i davanje mita, tako što se proširuje zakonski opis time što se ova krivična dela mogu izvršiti ne samo u okviru svog ovlašćenja, nego i u vezi sa njim.

Usvojenim izmenama propisuje se i novčana kazna, kao i kazna zatvora do tri godine za preduzetnika i odgovorno lice u pravnom subjektu koji ne plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje i druge dažbine.

Međutim najznačajnija izmena Zakonika kojom se razdvaja krivična odgovornost službenih i odgovornih lica stupiće na snagu 15. aprila iduće godine do kada nadležna tužilaštva treba da optužne akte prilagodile zakonskim izmenama, odnosno da krivično delo zloupotreba službenog položaja prekvalifikuju u zloupotrebu odgovornog lica.

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković ukazao je da će tako od aprila, oko 4.000 okrivljenih za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, bilo da su u fazi istrage, optuženja ili suđenja, a nisu nosioci javnih i državnih funkcija odgovarati za krivično delo zloupotreba odgovornog lica, za koje je zaprećena i blaža zakonska kazna.

To se odnosi pre svega na vlasnike firmi, direktore, članove i predsednike upravnih odbora akcionarskih društava koji iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, nezakonito pribave imovinsku korist. Njima preti kazna zatvora od šest meseci do tri godine, odnosno, ako korist prelazi 1,5 miliona dinara, do 10 godina, predviđa taj novi član.

Za krivično delo zloupotreba službenog položaja odgovaraće samo izabrana i imenovana lica i državni službenici, odnosno javni funkcioneri. Za to krivicno delo kazna se kreće od šest meseci do pet godina zatvora, a za teži oblik od dve do 12 godina zatvora.

"Zloupotreba odgovornog lica je novo i jedno od generičkih krivičnih dela protiv privrede koje će omogućiti znatno transparentniju i bolju primenu zakona u onim slučjevima visoke društvene opasnosti gde zakon nije poštovan ili je zloupotrebljavan", ukazao je ministar u izjavi za Tanjug.

S obzirom na pomenute izmene Zakonika, vlasnik "Delta holdinga" Miroslav Mišković, Milo Ðurašković, Stanko Subotić, Bogoljub Karić kao i mnogi drugi mogli bi da odgovaraju po tom novom članu zakona, koji stupa na snagu 15. aprila 2013. do kad su nadležna tužilaštva obavezna da usklade svoje optužne akte sa promenama.

Ministar pravde je ukazao da je dobra i bitna promena razdvajanje odgovornosti nosilaca javnih i državnih funkcija i na međunarodnom planu, jer će se otkloniti problemi izazvani nesaglasnošću sa evropskim zakonodavstvom.

"Dešavalo se da oni koji su gonjeni po srpskim potenicama u svojstvu odgovornog lica, a ne u svojstvu službenog lica za ovo krivično delo, koje krivična zakonodavstva evropskih zemalja nemaju, nisu mogli da budu izručeni našim organima gonjenja", podsetio je Selaković.

Najpoznatiji takav slučaj nesaglasnosti srpskog i stranog zakonodavstva povodom zloupotrebe službenog položaja je predmet protiv biznismena Stanka Subotića Caneta koga Švajcarska, u kojoj živi, ne želi da izruči Srbiji jer ne poznaje to krivično delo.

Interpol je čak stavio van snage poternicu protiv njega u junu ove godiine iz istog razloga.

Ruska federacija je takođe odbila da ga izruči Srbiji, uprkos poternici po kojoj je bio uhapšen na moskovskom aerodromu 28. aprila 2008. godine.

S druge strane, bivši državni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen smatra da rešenja za krivično delo zloupotrebe službenog položaja nisu dobra.

"Nismo ulazili u dublju analizu rešenja za zloupotrebu službenog položaja i novi član zloupotreba odgovornog lica, jer je ta oblast nepopravljiva amandmanima. Očekujem da će Evropska komisija dati negativan komentar na te izmene zakona", rekao je Homen Tanjugu.

Komentarišući ostala rešenja iz KZ Homen je ocenio da se Vlada opredelila za blažu kaznenu politiku, ali da su amandamanima DS uspešno otklonjene najproblematičinje odredbe iz predloga zakonika koje su, kako je naveo, pretile da dovedu do neopravdanog ublažavanja politike kažnjavanja.

On je podsetio da je izrada izmena i dopuna Krivičnog zakonika započeta još u vreme njegovog mandata i ocenio da je generalno taj tekst je dobar, pošto su usvojena čak četiri njegova amandmana na predlog zakona.

"Krivično delo terorizma je uređeno na identičan način kao što je bio u našem nacrtu, dekriminalizovana je kleveta što je dobro i što je takođe bila naša ideja", ukazao je Homen, koji je sada poslanik DS u Skupštini Srbije.

Međutim, kako je naveo, pojedine odredbe koje su bile uvedene kao novina u tekst zakona su generalno vodile ka dodatnom ublažavanju kaznene politike koja je već blaga.

On je ukazao da su amandmanima otklonjena problematična rešenja iz člana o uslovnom otpustu, kao i pokušaju ukidanja zabrane izricanja kazne ispod zakonskog minimuma za krivična dela nasilja, polnih sloboda i pedofiliju.

"Brisanjem te zabrane došlo bi se do toga da se može ublažiti kazna za silovanje što je suprotno svemu onome što je normalno u društvu", naveo je on.

Takođe amandmanom sprečeno je ublažavanje kazne i za nedozvoljeno nošenje oružja.

Zakon je predvideo minimum dve godine zatvora za nošenje oružja bez dozvole da ne bi mogla da se izrekne uslovna kazna ili novčana kazna, već da oni koji ga nose na ulici idu u zatvor, naglasio je Homen i podsetio da su u 99 odsto slučajeva to lica sa "podebljim dosijeom".

On je podsetio da je i krivično pravna zaštita za novinare bila brisana iz zakonika, ali je vraćena usvajanjem amandmana DS. Da se to nije dogodilo, kako je naveo, novinari bi bili svedeni na poziciju običnog građanina iako su izloženi situacijama "u kojima je potrebna hrabrost za pisanje o određenim temama".

(Telegraf.rs / Tanjug)