OČI U OČI SA 2013: Šta Kina želi, a čega se plaši

Kina planira da u drugoj polovini 2013. na Mesec pošalje modul i spusti mesečevo vozilo koje će istražiti površinu zemljinog pratioca.

Samo na osnovu tog velikog naučnog programa, do pre neku godinu nezamislivog za mnoge Kineze, jasno je da su očekivanja ljudi od nastupajuće 2013. veoma velika, ali ne samo da dodirnu Mesec nego i da osete nešto od boljeg života u zvanično drugoj privredi sveta.

Analitičari predviđaju da će nastupajuća godina biti veoma značajna, ako ne i odlučujuća za dalje reforme i rast Kine, i njeno dominantno mesto u regionu i aktivno učešće u svetskim političkim zbivanjima.

Za Kineze je to izgledan, ali nimalo lak zadatak, jer na tom putu stoji dosta izazova. Ukoliko se korupciji i dalje omogući da divlja u Kini, onda vladajuća Komunistička partija rizikuje velike nerede i gubitak vlasti, izjavio je po preuzimanju vlasti u novembru novi generalni sekretar partije Sji Ðinping. On je rekao da u narednom periodu borba protiv korupcije mora da bude glavni zadatak, da članovi partije ne smeju da zloupotrebljavaju svoje pozicije radi lične koristi i da niko nije iznad zakona.

Korupcija je jedan od problema, koji zajedno s povećanjem razlika između bogatih i siromašnih, kašnjenjem nužnih društvenih promena i usporavanjem rasta privrede, uz povećanje inflacije i ekološku degradaciju, preti da ugrozi kineska dostignuća poslednje tri decenije.

Kinezi su svesni da privredni rast može biti nastavljen samo ako se zemlja reformiše. Verovatni budući premijer Li Kećiang je upozorio da "ukoliko to ne uradimo, nećemo načiniti grešku, ali ćemo snositi istorijsku odgovornost".

Kinu sve više pritiska nejednak rast već razvijenih istočnih i zaostalih zapadnih regiona, kao i neuravnotežen položaj gradova i sela. Stotine miliona migranata sa sela traže da im se u gradovima u kojima rade izjednače prava i socijalne beneficije za porodice koje uživaju i starosedeoci tih gradova.

Dok SAD brine kineska ekonomska snaga i jak juan, koji omogućavaju jačanje sve moderije kineske armije, Peking zazire od nove američke politike u Aziji i Pacifiku i jačanju vojnog prisustva u tom regionu. To bi s kineskim pomorskim trvenjima sa susedima oko spornih teritorija moglo u narednom periodu dovesti do novih tenzija i novih prestrojavanja.

Iako Vašington i Peking razgovaraju o povećanju vojne saradnje već više od decenije, nepoverenje među njima je veliko u pogledu Tajvana, Severne Koreje i kineskog sve agresivnijeg stava prema spornim teritorijama u Istočnom i Južnom kineskom moru, kao i odluke SAD da prebace strateški interes, kao i vojnike i oružje u region Azije i Pacifika.

Peking je poslednjih meseci kritikovao novu američku strategiju u Aziji i Pacifiku tvrdeći da ona ima za cilj opkoljavanje i obuzdavanje Kine i pored tvrdnji Vašingtona da oni samo ponovo prebacuju svoj fokus na taj region nakon okončanja ratova u Iraku i Avganistanu.

To komplikuje kineske planove da se od 1. januara ukrcavaju i pretražuju brodove u spornim vodama Južnog kineskog mora, veoma ozbiljnim zaokretom koji bi mogao dovesti do daljeg povećanja napetosti kako s susedima iz jugostočne Azije, tako i SAD.

Južno kinesko more, na čije delove i ostrva prava polažu još i Vijetnam, Filipini, Malezija, Bruneji i Tajvan, i ispod koga se veruje da postoje nalazišta nafte i gasa, analitičari smatraju najvećim potencijalnim žarištem vojnih sukoba.

Takav korak Kine na važnom svetskom plovnom putu može da podrije poverenje u Istočnu Aziju kao lokomotivu globalnog ekonomskog rasta. Zato SAD traže od Kine i njenih suseda da izrade kodeks ponašanja kao prvi korak u smanjenju napetosti u Južnom kineskom moru. Vašington je pritom rekao da neće zauzimati stranu u sporu ali insistira da pomorski putevi u regionu ostanu slobodni za međunarodnu plovidbu.

Spor s Japanom oko ostrva Senkaku, ili Diaoju po kineskom, u Istočnom kineskom moru ulazi u još osetljiviju fazu dolaskom na vlast nove konzervativnije vlade predvođene ratobornim Šinzo Abeom koji je rekao da ne može biti kompromisa oko suvereniteta nad ostrvima i izneo tvrdnje da je to "japanska nasleđena teritorija".

I dok se na morima oko Kine nagomilavaju oblaci, mladim kineskim parovima se smeši sunce jer su vlasti počele da razmatraju mogućnost uvođenja promena u zvaničnoj politici jednog deteta. Stručnjaci već rade na predlog promena suočeni sa ubrzanim starenjem društva ove najmnogoljudnije države sveta.

Predložene promene bi dozvolile možda već 2013. da parovi u gradovima imaju i drugo dete, što bi značilo odstupanje od do sada važećeg pravila striktne kontrole rađanja. Ublažavanje ograničenja takođe bi omogućilo da i parovi na selu mogu da imaju više od jednog deteta, a da bake i deke uživaju u više unuka.

(Telegraf.rs / Tanjug)