• 2

ZAŠTO UVOZIMO "SRPSKE" PROIZVODE: Krompir, papriku, kupus i pasulj kupujemo po celom svetu!

Najpoznatije povrtarske kulture na srpskim njivama doslovno propadaju jer se ovo povrće uvozi iz Albanije, Bosne i Hercegovine, ali i iz Australije, Kirgistana i Kine

  • 2

Kupusparadajz, krastavac, papriku, crni luk, kelj i krompir Srbija u ogromnim količinama uvozi iz inostranstva, iako  je 70 posto naše ukupne teritorije pod poljoprivrednim zemljištem!

Stručnjaci kažu da su posredi dva problema: sezonska proizvodnja i nedovoljna organizovanost poljoprivrednika.

Na fotografiji računa koji je redakciji Telegrafa poslao čitalac J. A. vidi se da je u jednom beogradskom supermarketu kupio beli krompir iz uvoza!

- Iznenadio sam se kad sam video da je krompir iz uvoza, a na svega nekoliko metara je pijaca, koja je puna domaćeg krompira. Nisam znao da je u prodavnici uvozni, inače ne bih ni kupio - kaže naš čitalac.

Račun za krompir

Od 8.840.000 hektara, koliko iznosi površina Srbije, poljoprivredno zemljište obuhvata 5.734.000 hektara, od čega je 4.867.000 hektara obradivo zemljište. To znači da na svakog stanovnika Srbije ide 0,46 hektara obradive zemlje. Međutim, samo tokom 2011. na voće i povrće Srbija je potrošila 30 miliona dolara!

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da je jedan od glavnih uzroka ovog problema sezonski karakter srpske poljoprivrde, odnosno činjenica da povrće i voće dospeva u određeno doba godine usled klime koja vlada u Srbiji.

- Van sezone, trgovinski lanci posežu za uvozom kako bi nadomestili potrebne količine. Takođe, problem predstavlja i nedovoljna organizovanost domaćih proizvođača u forme koje im mogu garantovati uspešan nastup na tržištu. Usled toga oni često ne mogu da isporuče dovoljne količine tražene robe u jedinstvenom pakovanju i kvalitetu i ceni iako pojedinačno raspolažu tom robom. Tada, umesto da nabavljaju voće i povrće od velikog broja malih proizvođača u zemlji, trgovinski lanci i industrija posežu za uvozom robe ujednačenog kvaliteta, pakovanja i cene - tvrde u resornom Ministarstvu za Telegraf.

Kako bi rešili ovaj problem, oni preduziimaju nekoliko aktivnosti.

- Finansiranje izgradnje skladišnih kapaciteta za poljoprivredne proizvode kako bi bili dostupni tržištu i van sezone zrenja, ali i jačanje svesti kod poljoprivrednika o potrebi da budu organizovani, tj. udruženi radi zajedničkog pojavljivanja na tržištu - objasnili su nam u Ministarstvu.

Prema podacima Evice Mihaljević iz Asocijacije "Plodovi Srbije", u periodu januar-maj 2012. godine uvezli smo oko 30.000 tona svežeg povrća. Mihaljevićeva upozorava da su nakon masovnog izvoza jabuka u drugoj polovini 2011. i početkom 2012, pogotovo na tržište Rusije, gde je plasirano oko 35.000 tona tog voća, domaće zalihe praktično iscrpljene, pa je jasno zbog čega su trgovci bili prinuđeni da uvoze jabuke.

S druge strane, dešava se da proizvođači iz Srbije uništavaju rod, jer nema kupaca.

- Ispod cene od 15 dinara kilogram krompira se ne može proizvesti, a davali smo ga i za pet i za deset dinara. Dakle, 50 odsto uloženog novca nismo povratili, a veliki broj ljudi koji nije našao kupce morao je da baci krompir - kaže Sredoje Drašković iz sela Močioci kod Ivanjice za RTS.

Izgleda da je samoorganizvoanje jedino rešenje. Stručnjaci predlažu organizovanje u zadruge, čime bi proces proizvodnje bio zaokružen: od ubiranja plodova, preko čuvanja i pakovanja, do prodaje. Onda bi robu iznosili na tržište i van sezone, kada za njom postoji tražnja.

ŠTA UVOZIMO, A GAJIMO

1. Kupus

Grad koji je u celoj zemlji poznat po uzgajanju kupusa je Futog. Proizvodnja kupusa u Futogu prvi put se pominje u turskom popisu iz 1578. godine. U 17. veku po čuveni kupus dolazili su šajkama Dunavom kupci iz Evrope, ali i sa karavanima kamila trgovci iz Turske, Persije i Bliskog istoka. Pravi "bum" futoški kupus doživeo je u 18. veku, kada je redovno prema Budimpešti i Beču plovilo po deset dupke punih carskih brodova.

Kupus u srpske hipermarkete stiže iz Makedonije, Albanije i BiH.

Futoški kupus

2. Krompir

Ovu biljku je u Srbiju na početku Prvog srpskog ustanka doneo Dositej Obradović. Sa nekadašnjih površina od 70.000 hektara, on je  u 2010. godini gajen tek na oko 35.000 ha. Mladi krompir najviše se uzgaja u okolini Leskovca i Čačka, dok su pod merkantilnom proizvodnjom zemljišta u Vojvodini i u zapadnoj Srbiji.

U proizvodnji mladog krompira najzastupljenije su rane sorte: rivijera, carera, liseta, arnova i adora (bele), i kleopatra, amarosa (crvene). U proizvodnji merkantilnog krompira za jesenjezimsku potrošnju dominiraju sorte dezire, kondor, aladin (crvene), agrija, kenebek (bele).

3. Paprika

Po ovoj biljki poznat je čitav jedan kraj Srbije, kao i njegovi žitelji, Leskovčani, koje zovemo "paprikarima". Paprika je u Srbiju dospela iz Turske, te je srpski, turski, mađarski i nemački naziv ove biljke isti. Prema zapisima prof. povrtarstva dr Iva Đinovića, srpski povrtari su učili da se bave baštovanstvom od Bugara, gde se za papriku koristi ime piperka, a za njene plodove - ćuške. Bugari su bili bliži Mesopotamiji, odakle su preuzeli sisteme navodnjavanja natapanjem-fitarijama. Ovaj sistem se održao i do naših dana, pogotovu na jugu Srbije, u dolinama reka.

Među najpoznatijim sortama su aleksinačka babura, turšijara, slonova surla, morava, duga bela, župska rana, palanačka babura, palanačka kapija, palanačko čudo i druge.

Međutim, znatne količine uvozimo iz Argentine, Kirgistana, Kine.

Foto: Poljoinfo

4. Pasulj

Iako je najpoznatija, i u Srba najomiljenija sorta pasulja - tetovac - poreklom iz Makedonije, u Srbiji se ova biljka uzgaja na oko 20.000 ha, sa prosečnim prinosom od 1,3 t/ha, a može se gajiti kao združeni usev, ali se ne znaju tačne površine. Pasulj živi u simbiozi sa bakterijama azotofiksatorima, one mogu da koriste atmosverski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljke. Godišnje ovako stvorenog azota u zemljištu može ostati i preko 150 kg/ha.

Jedna od najpoznatijih priča o uzgoju pasulja u Srbiji je ona o već čuvenom selu Ravni Topolovac, u Banatu, gde se oko dve trećine stanovništva bavi uzgojem pasulja.

(Milica Stojanović)

Komentari

  • vlada

    nepostoji kontrola kvaliteta pa je vecina hrane koja se uvozi kod nas ili genetski modifikovana ili je hemijski i bakterioloski neispravna . 250 t paradajza vraceno kao neispravno iz nemacke za vreme svetskog prvenstva u fudbalu kao neispravno zavrsilo u Beogradu na kvantaskoj pijaci po ceni od 10 dinara ,zarazen krastavac eserihijom poklonjen srbiji i jos hiljade primera ,ali to nema nikave veze bitno je da je jeftino umalo da zaboravim krompir iz slovenije po ceni od 20 dinara na malo ,pa prevoz toliko kosta

  • Dule

    Uvek ce biti jeftini uvoz a tako samo unistavamo sami sebe. Bravo mi

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima