AKADEMSKO TEZGARENJE: Profesori nezakonito predaju na više fakulteta

Po zakonu jedan univerzitetski profesor mora da ima najmanje 70 odsto časova na matičnom fakultetu a, uz dozvolu Senata, još 30 odsto na nekoj drugoj visokoškolskoj ustanovi. Ipak, u praksi se to često ne poštuje. Ući u trag takvom kršenju zakona nije lako, jer ne postoji registar zaposlenih profesora na univerzitetima.

Problem se javlja i zato što mnogi prijavljivljuju fiktivne spiskove zaposlenih profesora samo da bi na taj način dobili dozvolu za rad.

Prorektor Univerziteta u Beogradu Miodrag Popović kaže da posle dobijanja dozvole za rad neki fakulteti otpuste profesore i rade sa manjim brojem kadrova.

- To ima za posledicu loš kvalitet nastave i preopterećenost nastavnika. Ako pogledate sajtove mnogih visokoškolskih ustanova, videćete predavače koji najverovatnije nisu održali ni jedan jedini čas. To je obmana studenata - kaže Popović.

Fluidnost priče i radnog vremena preliva se i na okruženje, jer su mnogi profesori angažovani, na primer, i na fakultetima u Crnoj Gori, ili Republici Srpskoj. Koliko i kako − ne zna se.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta Branko Kovačević kaže da jedan profesor može da bude sedam puta zaposlen i da ima 700 odsto radnog vremena.

- Čim nemate jedinstven registar nastavnika, čim sve nije javno, cela priča je otvorena i fluidna - objašnjava Kovačević.

U inspekciji kažu da sve to znaju. Velimir Tmušić iz inspekcije Ministarstva prosvete i nauke kaže da su se i radne knjižice prodavale kako bi stajale u dosijeima određenih fakulteta dok se uradi akreditacija i izda dozvola za rad.

- Posao komisije za akreditaciju nije samo da izda dozvolu, već i da proveri da li je ta dozvola u svakom trenutku validna - objašnjava Tmušić.

Da bi se sve popravilo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje obezbedio je program za kreiranje kompletnog registra profesora, ali u njemu još nema podataka.

Srđan Stanković iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kaže da ima otpora, jer svaka visokoškolska ustanova gleda svoje interese.

- Vrlo je verovatno da postoje razne stvari koje visokoškolska ustanova ne želi da deli sa drugima, dakle informacije šta radi, kada radi i tako dalje - ističe Stanković.

Problem je i što su do sada sve visokoškolske ustanove kontrolisala samo četiri inspektora. Nadležni najavljuju da će ih u ovoj godini biti više, jer će ubuduće svi prosvetni inspektori moći da kontrolišu rad svih obrazovnih institucija.

(Telegraf.rs / Izvor: RTS)