CRNOGORCI: Kod nas se dobro živi

Čak 60 odsto građana Crne Gore zadovoljno je svojim životom, a njih 54 odsto smatra da je Crna Gora danas dobro mesto za život, pokazuje istraživanje “Post 2015”.

Kako prenose podgoričke "Vijesti", većina smatra da to da li je Crna Gora dobro mesto za život zavisi od veze sa trenutnom Vladom i partijske pripadnosti.

Istraživanje je sprovedeno u obliku internet anketa, ličnih intervjua i Tviter anketa u januaru ove godine i obuhvatilo je više od 2.000 ispitanika iz različitih delova Crne Gore.

Osim toga, da bi stanovništvo Crne Gore moglo bolje da živi, građani smatraju da bi nakon 2015. godine trebalo poboljšati životni standard, razviti infrastrukturu, ali i promeniti Vladu i rešiti problem korupcije i kriminala.

U izveštaju se navodi da je mnogo ljudi prepoznalo EU i evropske integracije kao vrstu promene koja bi unapredila život stanovnika Crne Gore.

Građani Crne Gore smatraju da bi pitanja ekonomije, nezaposlenosti i prihoda, borbe protiv kriminala, korupcije i nepotizma, kao i ujednačen regionalni razvoj, trebalo da budu razvojni prioriteti u budućnosti.

Takođe, kao razvojni prioriteti označeni su i zdravstvo, ravnopravnost, životna sredina, razvoj infrastrukture, obrazovanje i vrednosti.

- Najznačajnija tema za period nakon 2015. godine, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, trebalo bi da budu ekonomski rast i zaposlenost, koje je 74 odnosno 66 odsto ispitanika identifikovalo kao pitanja od najvećeg značaja za Crnu Goru i uopšte čitav svet.

U pogledu rastuće neravnopravnosti, većina stanovništva krivi Vladu (78 odsto) i političare (66 odsto) za ovakvu situaciju. Za njima slede bogati sa 45 odsto ispitanika, što je znatno niže nego u prethodna dva slučaja, 33 odsto smatra da su za ovakvu situaciju krive opštine, dok 30 odsto krivi vođe i pojedince jer ne rade svoj posao, navodi se u istraživanju.

Većina, od čak 77 odsto ispitanika, smatra da u Crnoj Gori posebno loše žive oni koji su siromašni, a zatim slede osobe sa invaliditetom, bolesni i stari ljudi. Skoro 41 odsto ocenilo je da posebno teške uslove života ima i romska populacija.

U pogledu jaza između bogatih i siromašnih, velika većina ispitanika smatra da se on uvećava (68 odsto), dok svega 24 odsto smatra da stagnira i 8 odsto da se smanjuje.

(Telegraf.rs / Izvor: Vijesti)