READMISIJA: Vratili nam 8.000 ljudi

U Srbiju je u poslednjih sedam godina iz zemalja EU deportovano najmanje 8.824 ljudi. To su uglavnom oni koji su došli preko beogradskog i niškog aerodroma, a većina njih prisilno je vraćena na osnovu sporazuma o readmisiji. Prema nekim procenama, najmanje je još 4.000-5.000 ljudi samo odlučilo da se vrati.

Prema nacionalnom sastavu, najviše onih koji su se vratili su Romi, Srbi, Bošnjaci i Albanci. Većina njih je došla u Beograd, a zatim u Bujanovac, Vranje i Leskovac. Od prošle godine, vraćaju se i u Vršac i Zrenjanin - kaže Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice.

- Nisu svi bili lažni azilanti. Neki jesu tražili azil u zemljama EU, ali drugi su prosto prekoračili boravišne dozvole, nisu imali papire za zaposlenje. Od 2.107 osoba, koliko je stiglo lane, 800 je maloletnika. Najviše ih je došlo iz Nemačke, Švedske, Švajcarske i Danske - kaže Marićeva, i dodaje da su oni smeštani kod roditelja ili u sopstvenom aranžmanu. Trećina njih je završila kod rodbine i prijatelja, 111 nije imalo nikakav krov nad glavom, a od toga je njih 30 pristalo na smeštaj u jedan od tri prihvatna centra (Zaječar, Bela Palanka, Šabac).

Cilj povratnika bio je da ovde provedu neko vreme i vrate se u zemlje iz kojih su došli. Većina je kao razlog navodila lošu ekonomsku situaciju i nedostatak posla i prihoda.

- Ti ljudi pokušavaju da odu u zemlje u kojima su boravili, pogotovo oni koji su tamo živeli duže i imali organizovan život. Mladi, koji bukvalno ceo život provedu na Zapadu, istrgnuti su iz konteksta i vraćeni sa slabim znanjem srpskog, bez rodbine ili prijatelja - kaže Radoš Đurović iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila.

U Komesarijatu potvrđuju da ponekad stižu maloletnici bez pratnje. Tako je deportovan jedan sedamnaestogodišnjak, koji nije znao ni reč srpskog. Zemlje EU prisilno vraćaju i teške bolesnike, koje ljudi iz Kancelarije za readmisiju dočekuju kolima Hitne pomoći. Tako je jedan čak bio u komi!

U zemlje Evropske unije ponovo se, legalno ili ilegalno, vraćaju i oni koji traže azil zbog novčane pomoći koju dobijaju dok su na čekanju. Oni odlaze po nekoliko puta, ali, kako kaže Đurović, od kraja prošle godine pojedine zemlje izdaju zabrane ulaska na određeni period višestrukim povratnicima u postupku azila.

Veliki broj onih koji se vrate obraćaju se centrima za socijalni rad, tražeći finansijsku pomoć. Samo u jednoj godini Republički zavod za socijalnu zaštitu registrovao je više od 2.500 ljudi koji su tražili neku pomoć. To su uglavnom bila deca i mladi. Među povratnicima je bilo nešto više osoba ženskog pola nego muškog.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)