SKANDALOZNO: Američka vlada prisluškivala novinare AP-a!

Šef dopisništva "Njujork tajmsa" u Vašingtonu Dejvid Sanger izjavio je povodom skandala sa skidanjem telefonskih listinga novinara agencije AP u okviru istrage američkog Ministarstva pravde da se javnost ne buni zbog same istrage već zbog preširokog korišćenja nadležnosti koje državni organi poseduju.

Sanger je u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga u Vašingtonu istakao da je glavno pitanje kod objavljivanja poverljivih informacija da li je i kakva šteta napravljena za državni interes.

- Ne znam kakva je šteta načinjena objavljivanjem priče AP-a - dodao je dugogodišnji novinar njujorškog dnevnika.

Američko Ministarstvo pravde je dva meseca pratilo telefonske listinge novinara Asošiejted presa zbog objavljivanja informacije o jednom neuspelom terorističkom napadu u Jemenu gde su meta bili Amerikanci.

Sanger smatra da to što se nešto vodi pod oznakom strogo poverljivo ne znači da velike medijske kuće to neće objaviti.

- Ako, međutim, država posebno naznači koja bi šteta mogla da nastupi ako se neka informacija objavi, onda je to druga stvar i ljudi se odgovorno odnose prema tome - smatra novinar "Njujork tajmsa".

Vodeći američki novinari koji prate sektor bezbednosti na tribini koja je održana juče u Vašingtonu ocenili da je došlo do erozije poverenja između novinara i vlasti.

- Ako je nekome život ugrožen objavljivanjem informacije, nek vlast to istraži, ali mi istraga oko AP-a ne liči na to - rekla je saradnica Si-En-Ena i bivša savetnica za bezbednost u Bušovoj administraciji Fren Taunsend.

Slično smatra i Devlin Baret, novinar Vol strit džurnala, koji kaže da zvaničnike pita kakva je šteta ako se nešto objavi, a dobije odgovor ''ne možemo da vam odgovorimo''.

- Smatram da u takvim situacijama treba objaviti informaciju - kazao je Baret.

Da vlast često preteruje kada je u pitanju stavljanje poverljivosti za neke informacije, vidi se i iz slučaja Vikiliks, rekao je Dejvid Sanger, ilustrujući to primerom da je oko 20 odsto materijala koji su se nalazili u diplomatskim beleškama američkih zvaničnika koje su nosile oznaku tajnosti, u stvari, bili članci iz lokalnih novina koji su javno objavljeni.

On je rekao i da novinari godinama stvaraju svoje izvore, i da ne mogu olako da dozvole da im se nametne da neke informacije koje dobiju ne objave.

- Često se misli da novinari sede u redakciji, ili na tremu svoje kuće, pijući martini, i da samo stigne poziv ''dođite u garažu, predaću vam poverljiva dokumenta''. Meni se taj poziv još nije desio, a radim kao novinar 31 godinu - zaključio je novinar "Njujork tajmsa" koji je dva puta bio deo redakcijskog tima koji je dobio Pulicerovu nagradu.

(Telegraf.rs / Tanjug)