Srpkinja na čelu Odeljenja za genetiku u Bostonu

U nekoliko najvećih američkih klinika, laboratorijski se radi dešifrovanje kompletnog genoma, tako da se može saznati od kojih bolesti bi osoba mogla u budućnosti da boluje, a jednu takvu laboratoriju vodi i prof.dr Mira Bjelotomić Irons, poreklom iz Srbije.

Ona je načelnica Odeljenja za genetiku u Bostonskoj dečjoj bolnici, gde se radi prenatalna dijagnostika, odnosno uz pomoć testova ženama još u trudnoći otkriva od kojih bolesti bi dete u budućnosti moglo da boluje.

- Dešifrovanje celog genoma se sada posebno radi u prenatalnoj dijagnostici, ali može i nakon rođenja. Obično ih rade žene koje u porodici imaju neko nasledno, teško oboljenje. Na ovaj način neke bolesti mogu da se preveniraju ili da se osmisli terapija i lečenje pre nego što se dete razboli - rekla je Tanjugu Mira Bjelotomić Irons.

Ova dijagnostika još uvek je veoma skupa i, prema njenim rečima, radi se samo na nekoliko najvećih univerziteta u Americi, tako da se ne može očekivati da uskoro počne da se primenjuje i u Srbiji.

Naša sagovornica kaže da čitanje genoma u Americi košta pet do deset hiljada dolara i da se radi na tome da bude dostupno što većem broju ljudi.

- Napredovanjem tehnologije smanjiće se cena testova, ideja je da bude oko 1.000 dolara, kako bi bilo dostupno što većem broju ljudi - naglasila je ona.

Prof.dr Mira Bjelotomić Irons nedavno je boravila u Srbiji na četvrtoj Konferenciji srpske medicinske dijaspore.

Kako je rekla Tanjugu, imala je priliku da sarađuje sa mnogim srpskim genetičarima.

Ona smatra da Srbija, što se tiče kadrova i znanja, ne zaostaje za Amerikom i ističe da je veoma važno da genetičari međusobno sarađuju, a skupovi poput Konferencija srpske medicinske dijaspore su, kako objašnjava, odlična prilika za upoznavanje i razmenu iskustava.

- Genetika, kao relativno mlada nauka, nije dovoljno upoznata sa svim retkim bolestima i zato je važno da genetičari međusobno razgovaraju i razmenjuju iskustva, ne samo unutar jedne države, već na svetskom nivou. Ideja je da se saradnja ostvari i sa genetičarima u Srbiji - naglasila je ona.

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji nije neophodno, kako kaže, da se genetičari sastaju, već se razmena iskustva i konsultacije mogu obaviti i putem savremenih sredstava komunikacije, poput Skajpa.

(Telegraf.rs / Tanjug)