SEĆANJE NA VELIKANA: Na današnji dan rođen je Aleksa Šantić (FOTO) (VIDEO)

Aleksa Šantić je jedan od najpoznatijih pesnika novije srpske lirike. Rođen je na današnji dan 1868. godine u Mostaru, gradu u srcu Hercegovine, gde je proveo veći deo svog života.

Otac Risto mu je rano umro, pa je staranje nad njim preuzeo stric. Imao je dva brata, Peru i Jakova, i sestru Radojku koja se udala za pesnika i Aleksinog prijatelja Svetozara Ćorovića.

Živeo je u trgovačkoj porodici u kojoj nisu imali razumevanja za njegov talenat, pa se posle završetka trgovačke škole u Trstu i Ljubljani vraća u rodni Mostar.

Stvarao je na prelazu dva veka i više nego drugi pesnici svog vremena povezivao je idejne i pesničke patnje XIX i XX veka. U njegovom pesničkom stasavanju najviše udela su imali domaći pesnici Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih najvažniji uticaj je imao Hajnrih Hajne, koga je i prevodio.

Svoju najveću pesničku zrelost Šantić dostiže između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najlepše pesme. Šantićeva poezija je puna snažnih emocija, ljubavne tuge, bola i prkosa za socijalno i nacionalno obespravljen narod kome je i sam pripadao. Njegova muza je na razmeđu ljubavi i rodoljublja, idealne drage i napaćenog naroda.

Rodoljubiva poezija je poezija rodne grude i domaćeg ognjišta ("Moja otadžbina"). U nekim od svojih najpotresnijih pesama Šantić peva o patnji onih koji zauvek napuštaju domovinu i odlaze u tuđi svet ("Ostajte ovdje" , "Hljeb" ). Šantić naglašava patnju i mučeništvo kao najvažnije momente u istorijskoj sudbini srpskog naroda ("Mi znamo sudbu" ).

Ljubavna poezija mostarskog pesnika razvila se pod jakim uticajem muslimanske ljubavne pesme, sevdalinke. Ambijent njegovih ljubavnih pesama je ambijent bašta, behara, hamama, šedrvana... Devojke koje su u njima pojavljuju su okićene đerdanima, bajne su i izazovne ali ipak skrivene lepote.

Takva je pesma "Emina", a duh te pesme je toliko pogođen da je pesma ušla u narod i peva se kao sevdalinka, a samo retki znaju da je Šantić napisao tu pesmu. U ljubavnim pesmama najčešći motiv je čežnja. Pesnik sve svoje drage posmatra iz prikrajka, pa čežnja najčešće prerasta u tugu zbog neostvarene ljubavi i promašenosti muškog života.

Šantić je bio jedan od osnivača kulturnog lista "Zora" kao i predsednik Srpskog pevačkog društva "Gusle". Tu je upoznao i družio se sa poznatim pesnicima tog doba: Svetozarom Ćorovićem, Jovanom Dučićem, Osmanom Ðikićem,...

Poznati pesnik je umro 2. februara 1924. godine u rodnom Mostaru od, tada neizlečive bolesti, tuberkuloze.

(Telegraf.rs)