Bez posla u Srbiji svakog dana ostane 640 ljudi!

Pola litre kuvanog obroka i pola vekne hleba svaki dan dobije 34.660 osoba – među kojima je i 10.870 dece.

Svaka deseta osoba u Srbiji dobija neku vrstu socijalne pomoći od države, govori statistika Ministarstva rada i socijalne politike, koja svedoči da u ovom trenutku oko 100.000 ljudi živi ispod linije siromaštva (imaju prihod oko 13.000 dinara i manje).

Broj korisnika narodnih kuhinja je tokom prvih meseci ove godine povećan za 4.000 osoba u odnosu na prethodnu godinu, ali je u organizaciji Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Crvenog krsta Srbije završena isporuka artikala za pripremu toplih obroka za 75 narodnih kuhinja u Srbiji. Brankica Janković, državni sekretar Ministarstva rada, kaže da su, umesto za predviđenih devet, hranu uspeli da obezbede za deset meseci, tako da će korisnici narodnih kuhinja imati sigurne obroke do februara naredne godine.

Naša sagovornica podseća da za 60 odsto korisnika narodnih kuhinja ručak predstavlja jedini obrok u toku dana i konstatuje da u ovom momentu čak 10.870 dece i mladih do 18 godina starosti koristi „usluge" narodnih kuhinja – to su uglavnom deca čiji roditelji nemaju nikakve izvore finansiranja.

Jelena Radojičić iz Crvenog krsta Srbije ističe da 34.660 osoba svaki dan dobija pola litre kuvanog obroka i pola vekne hleba u nekoj od 75 narodnih kuhinja, koliko ih trenutno radi u našoj zemlji – među korisnicima se nalazi i 15.000 porodica i 10.870 maloletnika. U svakom momentu, dodaje naša sagovornica, svaki treći korisnik usluga narodnih kuhinja je maloletan.

- Tokom ove godine otvorene su dve nove narodne kuhinje – u Novom Bečeju i Srbobranu, a planira se i otvaranje kuhinje u Nišu. Iako postoji potreba za otvaranjem novih narodnih kuhinja u brojnim gradovima Srbije – pre svega u Crnoj Travi i Suvoj Reci, trenutno nema mogućnosti da se to i ostvari. Važno je reći da je ključ održanja programa narodnih kuhinja u Srbiji – saradnja lokalnih samouprava i Crvenog krsta.

Lokalne samouprave obezbeđuju finansijska sredstva kako za nabavku artikala hranetako i za sam rad kuhinje, dok je uloga Crvenog krsta da obezbedi pripremu obroka i kontroliše distribuciju najugroženijim korisnicima", ističe Jelena Radojičić. Ona dodaje da se u nekim sredinama hrana razvozi do najugroženijih osoba koje su nepokretne ili slabo pokretne ili se dovozi do distributivnih centara odakle je preuzimaju korisnici, dok u pojedinim narodnim kuhinjama korisnik obrok može pojesti i na mestu gde ga preuzima.

Tu, nažalost, nije kraj priče o našim sugrađanima koji su u stanju „ekonomske potrebe" i onima koji će u bliskoj budućnosti popunjavati rubriku pod nazivom „socijalno ugroženi". Naime, samo u prva četiri meseca na biro Nacionalne službe za zapošljavanje prijavilo se oko 170.000 osoba. Oni su se pridružili „armiji" koja ima oko 800.000 nezaposlenih, kojoj pripada gotovo svaka deseta osoba u našoj zemlji. Govor brojeva i slova svedoči da svakoga dana 640 osoba ostane bez posla.

Iskustvo zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje govori da visoko obrazovanje nije garancija da nećete postati tehnološki višak ili godinama čekati svoje parče hleba. Naime, u ovom momentu na birou se nalaze i 72 doktora nauka, 60.421 osoba sa fakultetskom diplomom i 42.768 osoba sa završenom višom školom.

Možda nekome utešno zvuči činjenica da visokoobrazovane osobe radnu knjižicu čekaju „samo" dve godine, dok osobe bez kvalifikacija posao u proseku traže oko 4,4 godine, ali ova statistika se menja u zavisnosti od fakultetske diplome koju poseduje osoba – primera radi, stomatolozi čekaju 5,3 godina, diplomirani inženjeri metalurgije čekaju 3,4 godina, istoričari umetnosti 3,6 godina, a politikolozi i sociolozi oko tri godine.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)