Otac ga zlostavljao ceo život, on ga danas neguje! (FOTO)

Jovicu Stefanovića Ramba (37) znaju mnogi Požarevljani, jer ga svakodnevno sreću u centru grada. Međutim, malo ko od njih zna s kakvim se sve problemima ovaj njihov sugrađanin suočavao za vreme svog odrastanja, a koji ga ni danas ne mimoilaze.

- Majka me napustila kao malog i preudala se u Smederevu. Ostao sam sam s ocem alkoholičarem, koji mi je uskraćivao hranu i tukao me čime stigne − lopatom, žaračem, gajtanom, pesnicama... Od osme godine živeo sam u hraniteljskim porodicama, a kasnije po domovima širom Srbije - priča Jovica.

Kada je napunio 18 godina i postao punoletan, morao je da se iseli iz Doma. Pošto nije imao kuda, vratio se kod oca.

- Zaposlio sam se u Centru za živinarstvo, gde sam pet godina radio, a onda je ta firma propala. Otac mi je uzimao platu da bi kupovao alkohol i tada me je pijan tukao kao nekad kad sam bio dete lopatom i gajtanom. Jednom me je pretukao vrelim žaračem, tako da sam svuda po telu imao opekotine. Nekoliko puta udarao me je čekićem po telu i glavi, da bi me na kraju izbacio iz kuće - kaže Jovica.

Zbog trauma i stresova, bez posla i krova nad glavom, Jovica je jedno vreme proveo na Odeljenju psihijatrije požarevačke bolnice.

- Sad primam socijalnu pomoć od 6.500 dinara i hranim se u Crvenom krstu, a uspevam da zaradim i neki dinar, čuvajući dečji parkić u centru grada - nastavlja on. Najgore mu je što nema ni nužni smeštaj, iako ga je tražio od grada, pa leti spava u parku, a zimi po podrumima i napuštenim zgradama.

Pomoćnik gradonačelnika Dragan Ćurčija kaže da će učiniti sve da pomogne Jovici.

- Jovicu znam od ranije, dobar je čovek i napaćena duša. Lično, nisam nadležan za pitanje nužnog smeštaja, ali ću njegov zahtev proslediti gradonačelniku i Gradskom veću, jer njemu po zakonu sleduje nužni smeštaj, pošto prima socijalnu pomoć - kaže Ćurčija.

Dok mu se ne obezbedi bilo kakav krov nad glavom, Jovica će i dalje spavati na klupi u parku, pokrivajući se novinama. Iako je mnogo propatio, kaže da ne mrzi ni majku koja ga je napustila, ni oca koji ga je brutalno tukao.

- Otac mi je postao težak invalid, jer su mu amputirali obe noge i kreće se u invalidskim kolicima. Majka, takođe, živi u bednim uslovima kod svoje majke u Smederevu i izdržava se od socijalne pomoći. I pored svega što su mi u životu loše učinili, ne mrzim ih i ne osuđujem. Čim se skućim, nameravam da im bar malo pomognem, jer mi je žao da se i pod stare dane zlopate - kaže na kraju ovaj plemeniti čovek.

(D. K.)