SKANDALOZNO: U Srbiji 10 odsto falsifikovanih lekova!

Procenjuje se da su oko 10 odsto lekova na domaćem i globalnom tržištu falsifikati i uglavnom se nude na internetu, kaže direktor Agencije za lekove i medicinska sredstva Saša Jaćović.

On je naglasio da su ogromne zarade u ovoj oblasti, i na uloženih 1.000 dolara zarade idu i do 500.000 dolara godišnje.

- Svakodnevno smo u situaciji da vidimo da se na internetu ili na pijacama ti lekovi stavljaju na raspolaganje građanima. Oni mogu biti veoma štetni za zdravlje pacijenata -  naglasio je Jaćović.

Inspektori Ministarstva zdravlja, navodi on, takve lekove šalju na kontrolu u Agenciju i često se ustanovi da lek nema aktivne supstance, što znači da nema terapijski učinak ili, što je još gore, da se kao pomoćne materije koriste neke toksične supstance, pa je i zdravlje pacijenata ugroženo.

Kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe, Jaćović kaže da Agencija sarađuje sa nadležnim državnim institucijama kao što su carina, tužilaštvo, policija.

- Želimo na taj način da damo doprinos u sprečavanju zloupotrebe i korišćenja falsifikovanih lekova. To nije samo problem građana Srbije, već globalni problem - naglasio je direktor ALIMS-a.

On je apelovao na građane da lekove koji su u širokoj upotrebi, a nisu u režimu izdavanja na lekarski recept, kupuju samo u apotekama, bilo privatnim ili državnim, jer tamo radi kvalifikovano osoblje, a lekovi su prošli kroz Nacionalnu kontrolnu laboratiju Agenciju za lekove i ona garantuje za njihov kvalitet, netoksičnost i bezbednost.

- Što se tiče ALIMS-a, mi lekove proveravamo na više načina. Svaki lek kada dođe na registraciju ili obnovu registracije, on mora da prođe kontrolu kvaliteta, bez toga ne može da dobije sertifikat i dozvolu za prometovanje. Radimo i godišnje sistematske preglede prema faktorima rizika - dodao je Jaćović.

On napominje da stalno raste broj prijava neželjenih dejstava na lekove, ali da to ne znači da građani Srbije piju nebezbedne lekove, već da je porasla svest o značaju prijavljivanja nuspojava.

- Posle dugotrajne upotrebe, često se primete i nove neželjene reakcije, osim onih koje su ustanovljene prilikom registracije leka. Takav lek se ili povlači iz upotrebe, ili se u uputstvu doda ta neželjena reakcija kao dopuna - objašnjava Jaćović.

On podseća da je standard Svetske zdravstvene organizacije na godišnjem nivou 200 prijava neželjenog dejstva na milion stanovnika i da se Srbija sa 680 prijava u ovoj godini polako približava tom okviru prosečnih prijava.

Ukazao je da iz godine u godinu raste broj zahteva za registraciju i obnovu registracije lekova, tako da je pre četiri-pet godina bilo oko 4.000 do 5.000 zahteva, a danas ih je dvostruko više, imeđu 8.000 i 9.000, a broj zaposlenih je ostao isti - 180.

- Mi građanima jemčimo za kvalitet, efikasnost i bezbednost lekova i ne možemo preko dokumentacije da preletimo, već moramo da je detaljno pregledamo. To traži i ljude i vreme, tako da u pojedinim segmentima možda ne možemo da ispunimo zakonske rokove - objašnjava on.

Govoreći o uvozu neregistrovanih lekova, on je ukazao da se u poslednjih nekoliko godina stalno povećava lista lekova i da se trenutno uvozi 3.200 neregistrovanih lekova. Ta brojka je prevelika, smatra on, i dodaje da se sa Ministarstvom zdravlja radi na tome da se lekovi koji se dosta koriste u našoj zemlji, poput "furosemida" i "aminofilina", registruju i u Srbiji.

On je naglasio da u Agenciji postoji posebno formirana komisija koja se bavi odobravanjem kliničkih studija i koja kontroliše da li se studije sprovode po tačno utvrđenim kriterijumima i procesima.

Danas se, kako kaže, najviše kliničkih istraživanja radi u Kliničkom centru Srbije, KC Vojvodine, KC Niš, KC Kragujevac, Institutu za reumatologiju i Institutu za onkologiju. ALIMS će krajem godine imati kontrolu Evropskog direktorata za kontrolu lekova, koji će procenjivati rad Agencije i Nacionalne kontrolne laboratorije.

- Nadam se da ćemo dobiti najviše ocene da postanemo, a već jesmo, u međunarodnim mrežama, respektabilna ustanova - zaključio je Jaćović.

(Telegraf.rs / Tanjug)