U valjevskom kraju šest ujeda zmija otrovnica

U valjevskom kraju do sada je zabeleženo šest ujeda zmija otrovnica, potvrđeno je Telegrafu u valjevskoj bolnici.

Lekari kažu da su ovog proleća i leta na "udaru" zmija najčešće bili zemljoradnici, koji su prinuđeni na rad u polju.

Iako se u medijima ovih dana pojavila informacija da u mnogim gradovima Srbije, uključujući i Valjevo, vlada najezda zmija otrovnica, stručnjaci kažu da ih nema više nego prošle godine.

Biolog Predrag Petrović kaže za Telegraf da zmije čim krene lepo vreme počinju da izlaze u potrazi za hranom ili skloništem, pa su samim tim vidljive za prolaznike.

On kaže da je to prirodna pojava i da nema ni govora o najezdi zmija, ali upozorava građane da budu veoma obrazrivi prilikom boravka u prirodi.

- Ove godine zmija u valjevskom kraju nema više nego što ih je bilo ranijih godina, već je toplo vreme dovelo do toga da se češće kreću, pa su vidljivi građanima i zbog toga se stiče utisak da vlada najezda zmija, što ne odgovara stvarnom stanju - kaže Petrović.

Prema njegovim rečima, u oskudici hrane zmije se više kreću i zbog toga se stiče utisak da ih ima mnogo više.

- Takođe, ako neko ubije zmiju u svom dvorištu, staro verovanje je da će onda viđati više zmija i to je tačno, jer druge zmije dolaze da popune taj prostor. Što se tiče razmnožavanja zmija, taj njihov biološki ciklus je vrlo spor. Veoma mali broj mladunaca poskok u prvoj godini preživi i potrebno je da prođe osam godina da bi dostigli dužinu od 70 centimetara - kaže Petrović.

U valjevskom kraju jedine zmije otrovnice su poskoci, a građani ih često mešaju sa "šarkom", koja u poslednjih 15 godina nije viđena u valjevskom kraju.

Petrović upozorava da nema ni jedne klisure ni planine u valjevskom kraju gde nema poskoka i zato je oprez veoma važan.

- Poskoci dominiraju u valjevskom kraju i ima ih svih boja, od sive do oker boje. Poskoci vode skriven način života i sakriju se sklupčani u hladovinu, gde beže od žege, tako da ih je veoma teško uočiti. Oni znaju da se penju i na drveće, što je retko u valjevskom kraju, ali i to se dešava. Noćne su životinje, a nekoliko ujede zabeleženo je u noćnim satima. Nema ni jedne klisure ni planine u valjevskom kraju gde nema poskoka. Ima ih mnogo više nego što mi mislimo i zato je oprez veoma važan- objašnjava Petrović.

Lečenje nakon ujeda zmije prosečno traje nedelju dana, a pojedini pacijenti u bolnici provedu i do dve nedelje.

- Kada dođe do ujeda zmije, ne preporučuje se isisavanje ili zacenjanje rane, a ozleđeni deo tela ne bi trebalo previše pomerati. Podvezivanje se preporučuje samo u situacijama ukoliko do najbliže ambulante možete da stignete za pola sata, u suprotnom, smatra se da se stvara više štete, a podvezak ne sme biti čvrst. Seruma, inače, ima u dovoljnim količinama u svim ambulantama u valjevskom kraju - kaže načelnica infektivnog odeljenja valjevske bolnice dr Snežana Arsenijević.

Godišnje, u valjevskom kraju, evidentira se u proseku 20 ujeda zmija. Najgora godina do sada je bila1999. godina, kada je u mesecima posle bombardovanja tadašnje SRJ zabeleženo čak 40 ujeda zmija.

Lekari kažu da u poslednjih 15 godina nije zabeležen nijedan ujed zmije sa smrtnim ishodom na području Kolubarskog okruga.

(S. S.)