• 5

IZVOZNA ŠANSA SRBIJE: Borovnica, kupina, brusnica i aronija!

Stručnjaci upozoravaju za Telegraf da država mora da pomogne domaćim proizvođačima voća, da bude most ka trgovini ili prerađivačima, jer bez te podrške voćari ne mogu sami

  • 5

Pored maline i šljive, koje već dugo važe za srpske izvozne adute, stručnjaci procenjuju da je veliki potencijal u organizovanoj proizvodnji borovnica, kupina, brusnice i aronije.
Bobičasto voće veoma je traženo širom Evropske unije, ali i pored toga - iz Srbije na to tržište odlaze skromne količine.


Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimirović kaže da je proizvodnja bobičastog voća i dalje usitnjena.
- Jabuka, malina, šljiva, kupina, kao i borovnica, brusnica i aronija su velika izvozna šansa. To nije dovoljno samo po sebi ukoliko ne postoji jasan plan, strategija šta će od toga biti prioritet, na koji način će se i u kojim količinama gajiti, a kasnije plasirati na tržište EU. Neophodno je sprovesti regionalizaciju kako bi se znalo koji deo Srbije će koju voćku gajiti. Međutim, ne može ni država da naređuje ko će da uzgaja koje voće. Zbog svega toga, potrebno je pronaći sredinu između mogućnosti i želja voćara i države. Ono što država treba da uradi odnosi se na ambijent koji treba da stvori, da pomogne tako što će stimulisati i olakšati uslove poslovanja - kaže za Telegraf Budimirović.

Prema podacima PKS, u našoj zemlji je prošle godine ostvarena proizvodnja voća od ukupno 1.187.605 tona, što je manje nego 2011. (1.337.081 tona) i 2009. (1.452.331),  ali nešto više nego 2010, kada je u Srbiji proizvodnja voća dostigla 1.067.644 tona.
Koštičavog voća, na primer, proizvedeno je u 2012. godini 558.847 tona, šljive 391.485, grožđa 263.419, a jabučastog voća 228.620.
- Očekuje se da će u 2013. proizvodnja voća biti veća za 15 odsto u odnosu na prošlu godinu. Paradoks je da ispada da je veći problem kada je godina rodna, nego kada nije jer veliki deo voća truli i propada, ili će kao kod šljive, završiti u rakiji. Očigledno je da u srpskom voćarstvu postoji disbalans u proizvodnji. Neophodna nam je ravnoteža, a to podrazumeva da se voćari i država dogovore kako će dalje - kaže Budimirović.

Ekonomista Vladana Hamović podseća da su Španci sa kajsijom napravili pravi bum jer su otišli korak dalje i prodavali je i sušenu. Pored toga, pravili su kompot od kajsija, džem i kandirano voće.
- S druge strane, srpski proizvođači nisu ujedinjeni i organizovani, iako postoji velika tražnja za šumskim voćem na evropskom tržištu. Stalno muku muče sa otkupnom cenom proizvoda. Oni ne mogu da povrate ono što su uložili, a nemaju obezbeđen plasman. I to je taj začarani krug - upozorava Hamović.
Prema njenom mišljenju, država treba da podrži proizodnju i plasman domaćih proizvođača.
- Država mora da im bude most ka trgovini ili prerađivačima. Bez te podrške voćari ne mogu sami - zaključuje Hamović.
(N. S.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Maja

    Posde ljudi, obradjuju i nadaju se obecanoj ceni, a kada dodje vreme da se bere i proda hvataju se za glavu ne znaju ni gde ce ni kuda sa rodom. Kao sto je bilo za sljivu ove godine, ima je mnogo, cena 5,6 din po kg, pa uz to i prica da nije dobra za izvoz, sitna. Dajte, ljudi, ko jos veruje u ovo???

  • Boki

    Saki, to nije visnja, tresnja, jabuka, sljiva... Znas li ti kako se bere borovnica i gde se bere? To je sumsko voce, ti kao laik da krenes u berbu, ako najes jedno zrno ja cu da je popasem do korena...

  • Namcor

    Ma sve ce to narod pozlatiti. ..

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima