Uskoro kraj globalizacije?

Finansijska politika američke centralne banke stvara velike probleme zemljama u razvoju, a svađa oko budžeta u Vašingtonu bi tu situaciju mogla dodatno pogoršati.

Od početka krize, američka emisiona banka (Fed) preplavljuje tržišta jeftinim novcem kako bi stimulisala privredu. Sličnu politiku slede i druge ustanove širom sveta, poput Evropske centralne banke.

Šef Feda Ben Bernanki nedavno je rekao da bi ta ustanova mogla polako prestati s politikom niske diskontne stope, ali su i i na sam nagoveštaj promene politike, finanšijska tržišta reagovala panično, pa je brzo povukao izjavu.

Nejasna politika eskontnih stopa bi za zemlje u razvoju i za rastuće privredne sile mogla imati vrlo negativne posledice, napominje Dojče vele.

- Pre nekoliko godina smo se morali spasavati od poplave jeftinog novca koja je pretila Turskoj. Danas postoji opasnost da uopšte nećemo doći do kapitala - kaže turski ministar finansija Mehmet Šimšek. Ulagači su, u strahu od kraja razdoblja jeftinog novca, počeli svoj novac da povlače iz rastućih privreda poput turske, brazilske ili indijske.

Pritom su zapravo takozvane BRIKS-zemlje (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafricka Republika) te koje, kako kaže Endrju Šeng iz ekonomskog instituta Fang Global iz Hong Konga, razvijenim silama pozajmljuju novac.

- Mi smo ti koji bismo trebali odlučiti kako dalje - kaže Šeng. No zasad nije poznato u kom smeru bi ova odluka mogla ići - manje novca za zapadnjačke državne dugove, ili kontrola prometa kapitala.

To bi, međutim, moglo imati dalekosežnije posledice.

- To bi bio kraj globalizacije. Jer u onom trenutku u kome od globalizacije profitira samo mali broj učesnika, dok ostatak pati na lokalnom nivou, tada će ta ista globalizacija biti odbačena - prognozira Šeng.

(Telegraf.rs / Tanjug)