Za devet meseci devet sati kulture na RTS!

Porazno malo medijskog prostora u Srbiji posvećeno je kulturi.

Naime, prema istraživanju Radiodifuzne agencije, sprovedenom u poslednje tri godine na nacionalnom servisu i televizijama koje imaju nacionalnu frekvenciju, televizije Pink i Prva posvećuju nula odsto programa emisijama kulturno-umetničkog sadržaja, dok B92 ovim sadržajima posvećuje 0,10 odsto, što ne zadovoljava ni zakonsku obavezu koja nalaže nekomercijalne i raznovrsne emisije.

Ove podatke iznela je juče Gordana Suša, u okviru Foruma Sajma knjiga, koji je bio posvećen temi medijskog prisustva knjige i kulturnih sadržaja. Suša je navela i primer Prvog programa RTS-a, sa koga su kulturni programi doslovno proterani, i kojima je na ovom kanalu posvećeno 0,15 odsto, što za devet meseci znači devet sati kulture (od čega je tri i po sata bilo posvećeno samo dodeli Oskara). Ovu situaciju, prema pomenutom istraživanju, malo "izvlači“ Drugi program RTS-a, koji je za proteklih devet meseci za kulturu izdvajao 5,47 odsto programa, kao i specijalizovani program RTS Digitala.

U raspravi su učestvovali i gosti iz inostranstva – poljski pisac i novinar "Gazete viborča“ Kšištof Varga, i Mihael Martens, pisac i dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga, novinar i pisac Velimir Ćurguz Kazimir, Dragan Inđić, urednik izdavačke delatnosti RTS-a, kao i pisac Igor Marojević. Da situacija nije takva samo kod nas, potvrdio je Kšištof Varga, koji je naglasio da u Poljskoj broj čitalaca stalno opada, da u ovoj zemlji 11 odsto stanovništva čita knjige, više od 50 odsto ne čita ništa, pa ni novine, dok 30 odsto čita više od tri stranice "nečega“ dnevno.

Varga je ovu situaciju uporedio sa Češkom i bogatijim zemljama, koje svakako čitaju više, iako su im knjige skuplje, a za sve je okrivio političku situaciju u Poljskoj, i atmosferu u kojoj uopšte nema ozbiljnih razgovora o knjizi. Zanimljivo je da je devedesete naveo kao mnogo bolje doba za knjigu u Poljskoj, što je u našim uslovima bilo sasvim suprotno.

Situacija u Nemačkoj mnogo je bolja, po rečima Mihaela Martensa, od 2.300 kritika, čak 800 je posvećeno poeziji, a 1.500 humanističkim naukama, dok je ukupno osam stranica dnevnih novina posvećeno kulturi. Martens je naveo primer nedavno preminulog kritičara– zvezde Marsela Rajh-Ranickog, čije su se jednosatne emisije slušale sa najvećom pažnjom, i posle kojih se trkom išlo u knjižare. Martens je rekao da u Nemačkoj i kvalitetne knjige mogu da budu na vrhu bestseler liste, ali da je problem ipak nešto manji uvid Nemaca u jedinstveni kulturni evropski prostor.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)