AMERIČKE MEGACRKVE: Popovi milioneri pune hale kao Partizan i Zvezda zajedno (VIDEO)

Karl Marks je govorio da je religija opijum za mase, a šta bi glavni ideolog komunizma tek rekao kada bi video šta danas postaje dominantni oblik verskog iskustva u najmoćnijoj svetskoj sili, možemo samo da nagađamo.

Dok se crkve širom Amerike zatvaraju brzinom od jednog procenta godišnje, megacrkve beleže rast od osam odsto! Mnogi ih kritikuju zbog korišćenja korporativnih tehnika kako bi stvorili ekonomske imperije, ali pastori malih crkava mogu samo da stoje i gledaju kako njihovo stado migrira ka doživljaju Boga koje je malo više... MEGA!

Šta je megacrkva?

U pitanju su verski objekti u okviru širih religijskih zajednica koji mogu da prime barem 2.000 ljudi svake nedelje, ali u praksi mnoge od njih primaju i po nekoliko desetina hiljada vernika odjednom. Pojedine su pravi pravcati mali gradovi, pošto u sebi sadrže teretane, šoping-centre, igraonice, pa čak i lokale Starbaksa. Gotovo sve imaju aplikacije za mobilne telefone putem kojih je moguće biti u kontaktu sa drugim članovima, gledati propovedi i na putu, ili čitati Bibliju i studije o njoj.

Obično poseduju harizmatičnog, autoritativnog lidera koji ima status selebritija među svojim stadom, a i izuzete su od plaćanja poreza. Većinom su evangelističke, smeštene u predgrađima, belačke i južnjačke.

Iako čine samo 0,5 odsto ukupnog broja protestantskih crkava, od 56 miliona ljudi koji u SAD svake nedelje idu u hramove na njih otpada skoro 11 odsto. Taj broj se eksponencijalno povećava u poslednjih četrdesetak godina.

Najveće megacrkve u Americi

Najveća megacrkva na svetu je Joido Ful Gospel, nalazi se u Seulu u Južnoj Koreji, ima pastvu od 850.000 ljudi i godišnji budžet od 200 miliona. U Americi najveća je crkva Lejkvud, smeštena u Hjustonu u Teksasu, sa prosečnom posetom, nedeljom, od 43.500 vernika i godišnjim budžetom od 70 miliona dolara.

Slede crkva Nort Point Komjuniti koja u proseku nedeljom ima 27.400 ljudi i budžet od 39 miliona, Druga baptistička crkva sa 25.200 i budžetom od 55 miliona, crkva Vilou Krik komjuniti sa 24.400 i 36 miliona, crkva Feloušip sa 24.200 posetilaca nedeljom i 51 milionom dolara godišnjeg budžeta.

Preostale top crkve u Americi takođe se kreću u tom okviru.

Demografija

Najviše megacrkava ima u Kaliforniji, čak 218, ali Teksas jedva zaostaje sa 206 ovakvih zdanja. Slede Florida sa 120, Džordžija sa 91 i Tenesi sa 66. Procentualno po regionima, najviše ih ima na jugu (49 odsto), 25 odsto njih su na zapadu, 19 odsto na srednjem zapadu i sedam odsto na severoistoku Sjedinjenih Država.

Neverovatnih dva odsto Amerikanaca nedeljom se nalazi u nekoj od megacrkava, a među njima najviše ima belaca, 82 odsto, zatim slede crnci kojih ima 10 odsto, Azijati pet odsto, jedan odsto Latinosa i pet odsto ostalih.

Mahom su stari između 35 i 49 godina, kojih ima skoro 30 odsto. Mladih do 18 i između 19 i 34 godine ima po 20 odsto, a procenti padaju kod starijih. Najveći broj njih je u megacrkvu prvi put došao zbog porodice i prijatelja, ali ima i onih koji su isprva stigli na svoju ruku ili zbog crkvenih medija. Za gro njih prva fascinacija je bio stil kojim se vrši verska služba, mada ima i onih koji su prvo bili oduševljeni pastorom. Kao glavni razlog zbog koga su nastavili da dolaze i zbog koga redovno nedeljom dolaze u crkvu najveći broj megavernika je naveo ličnost pastora.

Zanimljivo je da šest odsto stalnih posetilaca megacrkava nikada pre toga nije bilo čak ni u standardnom hramu.

Glavni pastori megacrkava

Na svakih hiljadu novih članova koji dođu u crkvu, pastorova plata se povećava za 8.000 dolara godišnje. Prosečni megapastor tako na godišnjem nivou zaradi 147.000, što predstavlja snažan kontrast u odnosu na pastora obične crkve koji godišnje napravi 40.000. Prosečan Amerikanac, inače, koji nije nikakav pastor, ima platu od 30.000 dolara na istom nivou.

Džoel Olstin iz crkve Lejkvud živi u luksuznoj palati od 1.500 metara kvadratnih koja vredi 10.5 miliona dolara. Vrednost njegove imovine je između 40 i 55 miliona. Tvrdi da živi normalno kao sav običan svet iako puno zarađuje.

Ed Jang iz crkve Feloušip živi u palati od hiljadu metara kvadratnih koja vredi milion i po dolara, od države prima 240.000 godišnje na ime dodatka za održavanje domaćinstva plus milion dolara od plate. Leti u francuskom privatnom džetu koji vredi 8,4 miliona. Takođe je i fešn-bloger.

"Zašto uopšte dolazite u crkvu ako sa sobom niste poneli desetak", njegova je najčuvenija izjava. Desetak je čuveni srednjevekovni porez koji se plaćao crkvi.

Kreflo Dolar iz crkve Vrld Čejndžers u Džordžiji živi u milion dolara vrednoj kući u Atlanti, ali poseduje i kuću vrednu 2,5 miliona u Njujorku. Ima dva Rols-Rojsa i privatni džet. Odbija da kaže kolika su mu primanja, pozivajući se na separaciju države i crkve. Tvrdi da je nemoguće otići u pakao ako plaćaš desetak.

Džon Hejdž iz crkve Kornerston u Teksasu bio je do 2004. godine najplaćeniji neprofitni izvršni direktor u Americi, da bi tada svoj NVO pretvorio u crkvu i time sebe oslobodio obaveze plaćanja poreza. Tvrdi da su vaša primanja kontrolisana od strane toga koliko dajete, te da je siromaštvo prokletstvo.

Edi Long je glavni pastor misionarske baptističke crkve Nju birt koja poseduje i nekoliko dobrotvornih organizacija, koje takođe vodi pastor Long. Jedna od njih mu je poklonila 1,4 miliona dolara vrednu kuću na imanju od osam hektara, a druga mu je poklonila zemlju koju je posle prodao za istu novčanu sumu. Zarađuje milion godišnje. Kaže da oni nisu samo crkva, već internacionalna korporacija.

Međutim, postoje i dobri megapastori koji svu svoju zaradu poklanjaju siromašnima, voze stare automobile, hrane i oblače stotine hiljada afričke dece, dele hotelske sobe i nemaju nikakav pristup crkvenoj kasi. Čarls Blejk, Kreg Grošel i Rik Voren su samo neki od njih.

(V. V.)