ISTRAŽUJEMO: Zašto se ruski avioni ruše češće nego ostali (FOTO)

Statistika pokazuje da je u 2012. godini Rusija imala najviše incidenata u svetu vazduhoplovstva od davne 1945. godine. U 22 avionske nesreće više od 500 ljudi je izgubilo život.

O alarmantnoj situaciji list "Ruska gazeta" razgovarao je s Velerijem Šelkovnjikovom, članom Upravnog odbora za sigurnost letenja i predsednikom savetodavne i analitičke agencije "Bezbednost" u Rusiji.

Šelkovnjikov je rekao da kompanije koje sprovode standarde Organizacije međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (OMCV) bezbedno lete. Ali da se u 2012. čak 25 procenta nesreća dogodilo kompanijama koje su na crnoj listi Evropske unije.

Ističe da gde god da se pravila i uputstva OMCV sprovode, letovi su sigurniji, a bitna je i revizija kompanija od strane ove organizacije.

- Nakon revizije Mađarske, situacija se tamo dosta popravila. Izrael je, takođe, podigao svoju bezbednost na visok nivo. Što znači da se vlade država pridržavaju standarda. Ali s druge strane, na Filipinima nije mogla da bude izvršena revizija po drugi put. Oni su imali pre pet godina čak 89 žalbi - istakao je Šelkovnjikov.

Ipak, kako kaže stručnjak, Afrika je i dalje kontinent koji je najkritičniji. Iako imaju udeo u samo 3 procenata od ukupnih nesreća u svetu, 14 njihovih kompanija zabranilo je letove ka Evropi, a 6 ka Americi. Dešavali su se i slučajevi da je posada pijana. Indija je, zbog toga, uvela nenajavljene inspekcije osoblja, posle niza problema s kojima su se susreli.

Prema mišljenju stručnjaka, prvo mesto u svetu po broju avionskih nesreća je Rusija. U 2012. godini dogodila su se četiri pada ruskih putničkih aviona. U aprilu je nesreća kompanije "Utair" odnela 33 života, od ukupno 43 putika. U maju, u Indoneziji, u avionskom padu poginulo je 45 ljudi. Sledeća nesreća se dogodila na Kamčatki, gde je život izgubilo 10 osoba, od ukupno 14.

Analize poslednjeg pada su dokazale da je u krvi osoblja leta nađen alkohol. Takođe, krajem decembra, avion kompanije "Red vings" sleteo je s piste i razbio se na tri dela, a u tragediji je izgubljeno 5 života.

- Što se tiče nesreće u decembru, koeficijent trenja bio je normalan za sletanje. Vetar, iako je bio jak i udarao je sa strane, jedva da bi mogao da bude glavni uzrok tragedije. Ono što je zanimljivo kod ovog slučaja je da je pre nesreće i sletanja na druge aerodrome, avioni ovog tipa nisu uspeli da se drže piste - zaključuje Šelkovnjikov.

Takođe, ista avio-kompanija imala je sličnih incidenata. Iste godine, u novembru, pri sletanju cela letelica nije mogla da se zaustavi na pisti. Nije bilo preživelih, jer ostatak piste nije bio dovoljan za prizemljenje.

- Kod njih se situacija stalno ponavlja. Na letu iz Vnukova, letelica je izašla sa piste čak 350 metara. Iako je dugačka 3.600 metara - kaže on.

Priča se i o incidentu čarter leta za Soči, u januaru 2010. godine. Nakon poletanja, instrumenti su pokazivali da nešto nije u redu s "nosem" aviona. Rešeno je da se vrati sa mesta odakle su poleteli. Letelica sa 207 putnika morala je da kruži dva i po sata pre nego što je uspela da sleti.

Šelkovnjikov kaže da je potrebno da se na uzroke nesreća gleda mnogo šire.

- Nije samo do kompanija, već i do vazduhoplovne industrije. Sistemi OMCV su neophodni, kao i proizvodnja novih aviona. Bez novih modela, ruski avioni će biti na marginama sveta. Na konkurenciju mora da se odgovori, pogotovo jer "Boing" i "Erbas" već primenjuju ove sisteme - rekao je Valerij Šelkovnjikov.

Iznenađen je i time što u programu razvoja vazduhoplovne industrije za period od 2013. do 2025. godine nema ni pomena o primeni sistema OCMV.

Kaže da se u Rusiji leti bez obzira na sve. Nema propisa, aerodromi nisu opremljeni i nema potrebne komunikacije. Nadu daje osnivanje komisije za razvoj opšte avijacije, čiji je plan obnova napuštenih aerodroma, oživljavanje avio-kompanija i poslovni razvoj domaćih avio-kompanija.

(Telegraf.rs / Izvor:rg.ru)