• 16

URBANI REČNIK: Razumete li jezik kojim pričaju vaša deca?

Lingvisti i književnici analiziraju za Telegraf urbani rečnik mladih i otkrivaju treba li da se bojimo preteranog upliva skraćenica i anglicizama u svakodnevnu komunikaciju

  • 16

Nove generacije uvek je pratio i samo njima svojstven "novi" jezik. Stare generacije su, kao po pravilu, jezičke novine posmatrali kao sigurni skori dolazak smaka sveta, a dežurni jezički čistunci predviđali su da većina žargonskih konstrukcija nema ama baš nikakve šanse da opstane, vraćajući usput mlade na "pravi put".

Stvari ne stoje daleko drugačije ni danas, možda ipak sa jednom razlikom. Oni koji su bespoštedno koristili žargone, skraćenice i strane reči sada su se našli na “drugoj strani”, te, samim tim, najednom imaju i više smisla za kritikovanje.

Kojoj god strani pripadali, činjenično stanje se, međutim, ne može poreći.

Foto: AP/Tanjug

Foto: AP/Tanjug

Sa sve većim brojem korisnika interneta, a naročito Fejsbuka i Tvitera, u srpski jezik ušlo je pregršt engleskih skraćenica, ali i izraza koji mnogo više smisla imaju na engleskom, nego na balkanskom terenu.

Dovoljno je da nabrojimo najdominantnije poput - selfi, yolo, tverkovanje, circle ili skraćenice thx, LMFAO, WTF, LOL, BTW, G2G, A2B, pa da se u najmanju ruku zabrinete za svoje dete.

Stručnjaci, međutim, ne gledaju na prisutne jezičke modifikacije tako crno.

- Služenje skraćenicama nije nikakva novina. Još krajem devedesetih, kada su zaživeli prvi čet-kanali, skraćenice su postale sasvim logičan deo svakodnevne komunikacije - počinje priču za Telegraf magistar lingvistike i lektor Pavle Ćosić, autor "Rečnika sinonima" i kultnog dela "Srpski za strance" - Od pojave, a nešto kasnije i ekspanzije Fejsbuka dinamika njihove upotrebe je porasla, a razlog je sasvim razumljiv i opravdan. U želji da ubrzaju komunikaciju, ljudi su počeli da se služe sve većim brojem skraćenica.

Foto-ilustracija: latimesblogs.latimes.com

Foto-ilustracija: latimesblogs.latimes.com

Te skraćenice, saznajemo,  mahom su anglicizmi, i baš kao i većina termina preuzetih iz engleskog jezika koji se koriste na Fejsbuku ili Tviteru nemaju adekvatnu zamenu u srpskom jeziku.

- “Fejsbuk”, “lajkovati”, “subskrajberi”, “mejl”, "kliktabilno", "viralno", "tajmlajn", "news feed", "čet"... Ovo su termini koji su ušli u srpski jezik, jer nemaju adekvatnu zamenu, za razliku recimo od reči “folover”, koju je zamenila adekvatna - “pratilac”, “wall” koja je logično promenjena u “zid” ili “profil” ili "rikvest" koja se često menja sa "zahtev" - priča Ćosić, dodajući da će se svakako jezik sam odbraniti od nepotrebnih jezičkih upliva.

- Anglicizam “edovati”, koji dolazi od glagola to add (srp. dodati) svakako neće opstati, jer imamo adekvatnu zamenu u srpskom jeziku - kaže Ćosić i dodaje da je jezik kadar sam da se izbori sa negativnim i nepotrebnim uplivima.

Foto: Foter.com / krewetka

Foto: Foter.com / krewetka

- Ovaj mehanizam najbolje objašnjava takozvana teorija o prezasićenju. Naime, jezik se spontano brani od prevelikog uticaja. To se najbolje vidi na primeru rečenice koja je prenatrpana anglicizmima, skraćenicama ili žargonizmima. Takva rečenica gubi smisao!

Baš kao i Ćosić i književnik i prevodilac Borivoj Gerzić, autor "Rečnika srpskog žargona" slaže se sa tim da je korišćenje pomenutih skraćenica i anglicizama sasvim opravdano prilikom komunikacije putem poruka ili mejlova, ali da nikako ne bi trebalo da postane deo dominantne komunikacije.

- Ulazak pomenutih skraćenica u svakodnevnu komunikaciju proizvod je tempa koji nam nameće vreme u kojem živimo - priča Gerzić i dodaje - Sklonost čoveka da što brže obavi neke stvari, sasvim je prirodna, međutim, granice moraju da postoje! I sam se poslužim nekom od skraćenica u pisanju poruka i mejlova, ali nikada ne bih u potpunosti tako ograničio komunikaciju. Upliv stranih reči oduvek je postojao, sve je i dalje u granicama normale i nema mesta panici - završava uz osmeh priču Gerzić.

Foto: Promo/ITHS

Foto: Promo/ITHS

Uz napomenu da bi rečnik koji sledi mogao da bude daleko duži, izdvajamo tumačenja najčešćih anglicizama i skraćenica koje su postale neodvojivi deo urbanog rečnika mladih.

selfi - slikanje mobilnim telefonom ispred ogledala (najčešće profilne slike na Fejsu)
yolo - skraćenica od "you only live once" (samo se jednom živi), a najčešća je fraza kojom momci ubeđuju devojke da izađu sa njima.
tverkovanje - seksi mešanje pozadinom
circle - više devojaka meša pozadinom raspoređene u krug.
inboksia - pretrpan porukama (asocijacija na sanduče dolaznih poruka u mejlu)
postati betmen - posle završenih dnevnih poslova otići u noćni život
passive learning - učiti gledajući televiziju, umesto iz knjiga
carpe noctem - suprotno od carpe diem “iskoristi noć”
ASAP (as soon as possible)
concert boy - dečko kojeg nađete na koncertu i iskoristite ga za dobar provod u naredna dva sata kao da vam je "najrođeniji".
lhh (laughing hella hard)
LMFAO (laughing my fuc* ass off)
LOL (laugh out loud)
G2G (got to go)
YAAF (you are a freak)
A2B (put od tačke a do tačke b)
WTF (what the fuc*)
BTW (by the way)
Thx (thanks)
starovati - obeležiti mejl zvezdicom

(Katarina Vuković)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Stefan

    Za svaki izraz za koji su naveli da ne moze adekvatno da se prevede zapravo moze. Oni su naveli ,,mejl,, kao primer a mejl ima direktni prevod kao pošta. Subskrajber je pretplatnik i svaki ostali ima prevod

  • Kg

    Ja ne znam ko jos ovo koristi ? Ove skracenice su idiotske

  • Shone

    Pa imamo rec za WTF - ŠKK. N

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima