• 10

PRVA SRPSKA HEROINA U MIROVNOJ MISIJI: Čast je biti žena oficir u Vojsci Srbije (FOTO)

Nataša Stošić za naš portal otvoreno govori o svojim razlozima za prijavljivanje u Vojsku Srbije, o problemima koji su je snašli, da li je muškarci drugačije gledaju i kakav je život u Kongu

  • 10

Poručnik i prva žena oficir Vojske Srbije koja nosi plavu beretku u multinacionalnoj mirovnoj misiji, dr Nataša Stošić, ekskluzivno za Telegraf.rs iz Kinšase govori o motivima da bude profesionalni vojnik, životu u Kongu, da li ima problema s muškarcima i o problemima s kojima se sreće na ovoj mirovnoj misiji.

Poručnica Stošić izabrana je između više kandidata koji su konkurisali za odlazak u mirovnu misiju da u Kinšasi provede pola godine, a odmah nakon objavljivanja vesti da je ona prva dama Vojske Srbije u plavim beretkama, počeli su da je porede sa srpskom heroinom.

Nakon završetka Medicinskog fakulteta u Nišu i škole rezervnih vojnih starešina primljena je u sanitetsku službu Vojske Srbije. Posle više od dve godine na početnim vojničkim dužnostima, na mestu komandira Drugog tima u četi za obuku sanitetske službe Centra za obuku logistike Komande za obuku, poručnica je priliku da svoje znanje i umeće pokaže u Kongu.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Telegraf intervju  Otkud želja kod jedne lepe devojke da bude profesionalni vojnik Vojske Srbije?

- S obzirom na to da je funkcionisanje u sistemu u kome su unapred definisana pravila, načela i norme u skladu sa mojim karakterom, donošenje odluke za stupanje u Vojsku Srbije nije bilo tako teško. Svaka dužnost koju pojedinac obavlja u sklopu Vojske Srbije sa sobom nosi veliku odgovornost i izazove, ali ukoliko se svim zadacima koje dolaze sa činom i dužnošću pristupa savesno i stručno, obavljati posao oficira nije teško.

Telegraf intervju  Postali ste prva dama oficir Vojske Srbije u mirovnoj misiji, šta Vam to govori i koliko Vam to znači?

- I sama pomisao da ste u nečemu prvi, pogotovo kada se radi o tako odgovornom zadatku u sklopu multinacionalnih operacija može samo da imponuje, naročito što ste na osnovu određenih parametara i kriterijuma izabrani od strane odgovornih lica za izvršenje ovakvog zadatka.

Telegraf intervju  Kakav je život u Kongu i kako su primljeni kod lokalnog stanovništva predstavnici mirovne misije?

- U odnosu na život u mestu iz koga dolazim, život u afričkoj zemlji ima svoje specifičnosti, pre svega u pogledu težih klimatskih uslova, drugačije ishrane, kulturoloških razlika, opasnosti od pojave tropskih bolesti i dr., što sa sobom nosi i potrebu za prilagođavanjem u određenoj meri. U odnosu sa lokalnim stanovništvom potrebno je, najpre, savladati određenu dozu opravdane rezervisanosti, ali kad se to premosti, interakcija je sasvim korektna, čak i prijatna.

Foto: Privratna arhiva

Foto: Privratna arhiva

Telegraf intervju  Ispričajte nam neku anegdotu uz perioda koji ste do sada proveli u Kongu?

- Mada su gotovo sve situacije u kojima sam se do sada našla nove, interesantne i vredne prepričavanja, fascinantna mi je činjenica da oznaku sa prezimenom koju nosim na uniformi mogu u trenutku da pročitaju svi pripadnici lokalnog stanovništva, bez obzira na njihovo obrazovanje, uzrast ili pol.

Telegraf intervju  Na koje probleme i opasnosti ste nailazili u mirovnoj misiji?

- Najveći problemi javljaju se prilikom transporta pacijenata sanitetskim vozilom, a tiču se opasnosti koje nastaju usled nepoštovanja saobraćajnih propisa od strane ovdašnjih vozača i nedovoljno regulisane saobraćajne signalizacije, što od nas zahteva izuzetnu pažnju i brzo reagovanje, kako bi se izbegle moguće nesreće i nezgode. Osim toga, neophodno je i striktno poštovanje regulativa definisanih od strane UN, a koje su vezane za izbegavanje rizičnih mesta i situacija.

Telegraf intervju  Da li stignete da se družite i sa ostalim oficirima iz drugih zemalja i sa kim najviše vremena provodite?

- U sklopu baze u kojoj smo smešteni nalaze se i pripadnici Oružanih snaga Urugvaja, Indije, Senegala, Bangladeša i Gane, pa smo, shodno tome, sa oficirima iz ovih zemalja u najčešćem kontaktu. Zbog prirode posla učestala je komunikacija i sa licima koja rade u sklopu UN, a koja dolaze iz svih krajeva sveta.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Privatna arhiva

Telegraf intervju  Kako se čujete sa porodicom?

- Kontakt sa porodicom ostvarujem preko društvenih mreža na internetu i putem mobilnog i fiksnog telefona.

Telegraf intervju  Da li se momci uplaše kada čuju da ste oficir u vojsci?

- Do sada nisam stekla utisak da me to što sam oficir Vojske Srbije ograničava u bilo kom pogledu, čak su uglavnom reakcije na datu činjenicu bile pozitivne.

Telegraf intervju  Da li vojnici muškog roda izvršavaju vaša naređenja sa osmehom na licu?

- Izvršavanje naređenja u odnosu pretpostavljeni - potčinjeni nije u vezi sa rodnom pripadnošću, a odgovor na pitanje da li vojnici muškog roda imaju osmeh na licu moraćete da potražite od istih.

(Darko Zlojutro)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nidja

    Jos jedna za utehu muskim kolegama.

  • Milivoje Banovic

    Kako da ne, cast je biti u vojsci i primati prosecnu blatu. A kad zapuca i kad treba braniti svoj narod onda kukavicluk i bezanija. U ratu 91-95 manje od 10 % oficra srpske nacionalnosti je ucestvovalo u oruzanoj borbi a svi su na osnovu tog rata ostvarili subvencije. Saljemo nekakve vojnike u mirovne misije za platu od par hiljada dolara a ne branimo svoje teritorije koje su okupirane. Zalosno.

  • Драгољуб Николић

    Шта, јел треба да на буде драго да наши људи подмећу дупе јефтино тамо где ови западњаци који имазивају нереде не иду, јер јеситуација ризична. Свака част Србијо. Clap your hands.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima