Na današnji dan rođen je Mocart, a vi sigurno niste znali njegovo puno ime!

Foto: Wikipedia / Deutsch, Otto Erich (1965) Mozart: A Documentary Biography. Stanford: Stanford University Press

O njegovom genijalnom opusu neko zna više, neko manje, ali svi ga bez rezerve zovu Volfgang Amadeus Mocart. Bio je genije, ali i kockar sa Turetovim sindromom. Prvi kompozitor sa kvalitetima jedne pop-zvezde, ali i boem koji je proigrao svoj imetak.

Preporučujemo

Malo je, međutim, poznato puno kršteno ime genija koji je zadivio svet već sa pet godina, kada je i zvanično napisao svoju prvu kompoziciju.

Naime, puno kršteno ime velikog austrijskog kompozitora ( 27. januar 1756 – 5. decembar 1791) bilo je Johan Hrizostom Volfgangus Teofilus (Joannes Chrysostomus Wolfgangus Theophilus).

Mocart je rođen 27. januara 1756. u Salzburgu, danas u Austriji ali tada glavnom gradu male nezavisne nadbiskupije u Svetom Rimskom Carstvu.

Njegova muzička veština već je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina. Otac mu je bio Leopold Mocart, jedan od vodećih evropskih učitelja muzike, čija je uticajna knjiga "Pisani članak o osnovama sviranja violine" objavljena godine kada je rođen Mocart. Otac ga je i naučio da svira violinu i klavir, a kako je brzo učio, svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina.

Leopold je ubrzo shvatio da može zaraditi mnogo novca ako predstavi svog sina evropskim dvorovima kao čudo od deteta. Mocartova starija sestra, Marija Ana, zvana Nanerl, bila je vešta pijanistkinja i često je pratila svog brata na Leopoldovim turnejama. Jedanput, kad je Mocart bio bolestan, Leopold je izjavio da više brine o gubitku prihoda, nego o dobrobiti svog sina. Moguće je da su stalna putovanja i hladna klima doprineli Mocartovoj bolesti kasnije u životu.

Tokom godina u kojima se formirao kao muzičar, Mocart je nekoliko puta putovao po Evropi, počevši sa koncertom 1762. godine na dvoru princa Bavarske u Minhenu i na austrijskom carskom dvoru u Beču. Duga koncertna turneja odvela ga je, zajedno sa ocem, na dvorove u Minhenu, Manhajmu, Parizu, Londonu, Hagu, ponovo u Parizu, i na kraju, natrag domu kroz Cirih i Minhen. Otišli su ponovo u Beč pri kraju 1767. godine i ostali tu do decembra 1768. godine.

Godine 1790. Mocart se bori sa materijalnim nedaćama i zapostavlja komponovanje, ali ubrzo sledi prava erupcija novih dela, među kojima je i opera "Čarobna flauta". Međutim Mocart je ozbiljno bolestan i ubrzo umire, u Beču, 5.decembra 1791. Uprkos kritikama koje su pratile njegovo stvaralaštvo, Mocartova reputacija je izuzetno velika, a desetak godina kasnije njegovo delo će steći veliku popularnost širom Evrope. Ostaće upamćen po serenadi "Mala noćna muzika", operama "Figarova ženidba", "Don Đovani", "Čarobna frula", Velikoj misi, klavirskim koncertima.

(Telegraf.rs)