NEVEROVATAN VREMEPLOV: Kad su srpski panduri čitali i citirali Dostojevskog! (FOTO)

Godina je 1897. Pravo vreme da se neki mudri novinar, svestan tržišnih principa, u ovom našem slučaju Naum Dimitrijević, doseti da pokrene časopis "Policijski glasnik", stručni list za sve policijske radnje", od svog novca samostalan i slobodan.

Preporučujemo

Pošto Naum nije mogao da se finansira samo od prodaje svog lista, njegov "Glasnik" je počelo da uređuje Ministarstvo unutrašnjih dela. Tako je bilo do 1904. godine.

Ovaj list bio je prava riznica kvalitetnih tekstova i informacija, piše "Politikin magazin". U njemu je zabeležena gotovo kompletna crna hronika jednog burnog vremena, a prvi glavni urednik i osnivač se potrudio da obogati sadržaj i delima jednog Fjodora Dostojevskog.

Jedna od stalnih podrubrika časopisa nosila je naziv "Iz policijskog glasnika". Mahom su prenošene vesti o hajdučiji koja je cvetala u Srbiji na prelazu vekova. Navodi se primer Milana Brkića, čuvenog harambaše, koji je ovako opisan: "Da ne nosi teško gvožđe po hladnim apsanama, imali bi u društvu jednog kavaljera više, a jednog zlikovca manje".

Istraživač Žarko Rošulj navodi kako se u pisanju "Glasnika" vidi da je retki mirnodopski period u Srbiji bio plodno tle za sjajne varalice o kojima bi i Holivud snimio film.

Najpoznatiji prevaranti su bili Duka od Medune, knez Demidov, Fon Barišić. Oni su s lakoćom upadali u salone evropskih kontesa i čak nastupali kao savetnici na evropskim dvorovima.

Časopis je od zaborava sačuvao i prevaranta Nikolu Milojevića, koji je prevarom izboksovao orden od crnogorskog kneza Nikole. Nije bilo čoveka u regionu koji nije mogao da se pohvali da ga Milojević nije prevario, od kafedžije do mitropolita.

Izvesni Aleksa Kostić uspeo je isto to, ali sa većim ulogom  prevario je kralja Petra Prvog.

Interesantna je i ozbiljna priča i o družini razbojnika iz okoline Loznice: Milivoju Milovanoviću, Mirku Žiivanoviću, Svetozaru Đukiću, Milošu Jankoviću. "Glasnik" donosi i njihove fotografije sa sve bukagijama na nogama, napominjući kako je sala u sudnici bila krcata.

Milovanović je osuđen na  smrtnu kaznu za razbojništva, krađu stoke, i ubistvo Ikonije, žene Andreje Antonića. Živanović i Đukić su osuđeni za saučesništvo u ubistvu Ikonije na vešanje, dok je iz ekipe glavu izvukao samo Janković, koji je dobio 20 godina zatvora, iako je likvidirao Đuricu Spremića.

Ni žene nisu bile anđeli početkom 20. veka. Najupadljiviji slučaj bio je vračare Radojke Ivanović, koja je zbog bajanja i prevara dospela u zatvor. Kolege iz apsane su je molile da uvrača stražare i uspava ih, tako da mogu da pobegnu na slobodu.

Po zlu je bila čuvena i Julka zvana Juca iz Ralje, trovačica bez premca. Zavodila je bogate starije muškarce, a posle udaje ih trovala i nasleđivala njihovo bogatstvo.

Dužna pažnja u ovom listu posvećivana je i žargonima. Šatrovac je bio ulični izraz za lopova (otud sleng "šatrovački jezik"). Dobar čovek bio je "gotivan", žena je bila "treba", majka "keva", zatvor "mardelj".

O kvalitetu časopisa najbolje govori spisak pera koja su pisala za njega poput Bore Stankovića, Sime Matavulja, Janka Veselinovića, Radoja Domanovića, Jovana Skerlića, Vojislava Ilića Mlađeg.

(Telegraf.rs)