Izetbegović hteo da izda muslimane, potpisao cepanje BIH

Ideja o podeli BiH na tri dela, koju mnogi podržavaju, dok joj se mnogi protive, nije nova i datira još iz 1993. godine kada je tadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović potpisao čak i sporazum, ali je potom odustao pod pritiskom, podsećaju ovih dana mediji u BiH.

Preporučujemo

Bliski saradnici Alije Izetbegovića danas kažu da BiH javnost o tome tada nije bila u potpunosti upoznata. Najpre je na to podsetio akademik Muhamed Filipović, koji je gostujući na TV Alfa, ispričao da je Alija Izetbegović tada išao u Lisabon i parafirao sporazum o podeli BiH na tri dela, ali da je od toga odstupio pod pritiskom Bošnjaka među kojima je bio i on.

- Na razgovorima u Ženevi ja sam odmah reagovao čim sam video da se tamo ne radi o uspostavljanju mira, nego o tome kakva će biti organizacija BiH - rekao je Filipović i dodao da je insistirao prvo na uspostavljanju mira i integriteta zemlje u okviru kojih bi se razgovaralo o budućem uređenju države.

Advokat i bivši prvi predsednik Federacije BiH Krešimir Zubak je potvrdio Filipovićeve reči gostujući u emisiji “Pošteno” na FTV-u. Zubak je za sarajevski “Dnevni avaz” potom rekao da je model podele BiH na tri dela, Alija Izetbegović praktično prihvatio tokom pregovora koji su u septembru 1993. vođeni na britanskom ratnom brodu "Invinsibl".

- Tokom tih pregovora, kojima je prisustvovao i Alija Izetbegović, dogovoreni su principi podele BiH kroz tri republike. Problemi su tada nastali u vezi s teritorijalnim razgraničenjem. Na kraju je Alija Izetbegović, ipak, povukao svoju saglasnost, ali, koliko ja znam, on je to uradio pod uticajem svog tadašnjeg pravnog savetnika Frensisa Bojla - rekao je Zubak.

On je precizirao da su to bili pregovori u okviru Oven-Stoltenbergovog plana te da su na spomenutom brodu rezultirali sporazumom sve tri strane. Bivši predsednik Skupštine RBiH Miro Lazović kazao je za "Avaz" da je na britanskom ratnom brodu "potpisan određeni sporazum, koji je zaista budio određene sumnje".

- Ja tada nisam bio prisutan, ali mislim da BiH javnost o tome nije bila u potpunosti informisana. Međutim, srećom je krajem septembra 1993. godine na sastanku u Lozani, gde sam ja bio prisutan, odbijen taj plan tri etničke republike. Tada su to učinili članovi Predsedništva RBiH. Međutim, na tom sastanku nisu bili Alija Izetbegović i Ejup Ganić, a svi ostali jesu - rekao je Lazović.

Tek nakon što je definitivno odbijen plan o podeli BiH na tri etničke republike, priseća se Lazović, Alija Izetbegović telefonom je razgovarao prvo s lordom Ovenom, pa onda i sa njim, "tražeći da odbijemo taj plan, i to kada smo ga već odbili".

“Avaz” je objavio i faksimil tadašnjeg izveštaja objavljenog u američkom “Tajmsu” da je plan podele prihvaćen. Izveštač “Tajmsa” Čak Sudetić izvestio je tada da su "medijatori javili o dogovoru svih strana o planu koji odobrava predloženu muslimansku državu sa izlazom na Jadransko more".

- Alija Izetbegović je izlaz na more postavio kao jedan od glavnih uslova za prihvatanje trenutnog mirovnog plana, koji bi podelio BiH na tri etničke republike, sa izgledima da bi srpska republika eventualno bila pripojena Srbiji, a hrvatska republika Hrvatskoj - objavio je “Tajms”

Sudetić je izvestio i da je “bosanski ministar spoljnih poslova Haris Silajdžić rekao su predlozi ispostovali muslimanske zahteve za izlaz na more.

(Telgraf.rs / Tanjug)