OTKRIVAMO: Kako je život u Beogradu izgledao bez struje? (FOTO)

Život u Beogradu danas je mnogo drugačiji nego u davnoj prošlosti. Građani imaju gotovo sve što im je potrebno. Od savremene komunikacije putem unapređenih mobilnih telefona, neverovatnih računara i izvanrednih tehnoloških uređaja, do 3d televizora i liftova u stanovima.

Preporučujemo

Naravno, nemaju svi tu privilegiju da uživaju u "čudima" tehnologije, ali gotovo da svi danas poseduju luster, usisivač, bojler ili šporet. Ove stvari, koje su sada ljudima sastavni deo života, nekada su funkcionisale na potpuno drugačiji način.

Postavlja se pitanje, kako li su naši preci živeli u vremenu kada nije bilo struje?! Kako su gledali televiziju, palili svetlo, slušali muziku, grejali vodu? Kako su se kretali po mračnim gradskim ulicama bez rasvete? Setite se, stvar bez koje danas ne funkcionišemo takođe nije postojala - nije bilo interneta.

U potrazi za odgovorima i objašnjenjem, posetili smo "Muzej nauke i tehnike", čiji su nas stručnjaci vratili u prošlost i uveli nas u jedan potpuno novi - stari svet, koji nam je do sada bio potpuno stran.

Kustos muzeja, Zorica Civrić, bila je naš sagovornik i objasnila nam je da je u Srbiju struja došla 1893. godine, a da je izgradnja vodovoda počela godinu dana kasnije. Krajem tog, devetnaestog veka, ljudi i život funkcionisali su na potpuno drugačiji način, koji je promenjen dolaskom elektrifikacije. Ali, koji način je to zapravo bio?!

- Pošto nisu imali osvetljenje, građani su najvećim delom koristili sveće. Njih su pravili voskari. Kasnije su nastale lampe, koje su bile sačinjene od posuda u kojima su se nalazile zapaljive materije poput ulja- objasnila nam je Zorica.

Pored osvetljenja, jedno od najvažnijih pitanja koje nas je mučilo, bilo je na koji način je čuvana hrana? S obzirom da nije bilo struje koja bi frižider držala hladnim, interesovalo nas je kako su ljudi uspevali da očuvaju svoje namirnice.

Otkrili smo da su ljudi i tada takođe koristili frižidere, samo su oni funkcionisali na drugačiji način.

- Pored police na kojoj je držana hrana, postojao je određeni prostor u kojem se nalazio led. Led je tada bio skup, i jako se teško nalazio, ali ga je bilo. Frižider je bio dizajniran tako da izgleda kao orman za led i tada se nazivao "ajskasna". Pre toga namirnice koje su bile sklone kvarenju, čuvale su se usoljavanjem ili odlaganjem na hladna mesta, poput podruma- rekla nam je Zorica Civrić.

Iako je domaćinstvo funkcionisalo na sasvim teži i drugačiji način, jedan od najmukotrpnijih procesa bio je, verovali ili ne, pranje veša. Ono je zahtevalo nekoliko faza. Donošenje vode, zagrevanje vode (još uvek nije postojao bojler), kuvanje veša u kazanu, pranje i sušenje.

- Prve veš mašine imale su drvene bubnjeve koji su se pokretale ručno. Sada je pranje veša dovedeno do automatizma, ali tada je sve bilo potpuno drugačije, sve se radilo "golim rukama"- objašnjava naša sagovornica.

Što se tiče ostalih delova kupatila, bojler koji se pojavio u 19. veku vodu je grejao na ugalj, a na isti način je funkcionisao i šporet, koji je kod nas stigao u električnom obliku u 20. veku.

Pegle su se sastojale iz gornjeg, drvenog dela i donjeg dela koji je bio metalne izrade. Grejale su se na užareni ugalj, koji bi se ubacivao iznad ploče za peglanje.

Dok su koračali beogradskim asfaltom, ljudi bi u rukama nosili fenjere. Kroz mračne ulice, tanki plamenovi osvetljavali bi put. Pomalo romantično, ili možda ipak zastrašujuće?

Šta mislite, kako biste se snašli u tom vremenu i koliko je čovek uopšte sposoban da danas funkcioniše bez inovativnosti i tehnologije? Gde nas to zapravo vodi?

(D. Čavić)