ISPOVEST S DNA ČAŠE: Otišla sam pijana na ćerkin roditeljski, osramotila sam i sebe i nju!

- Ja sam Miholjka. Ja sam alkoholičarka – to je jedino što je potrebno da kažete da biste prisustvovali sastanku.

Preporučujemo

- Ovde niko nikog ne juri i ne kontroliše, mi samo razmenjujemo iskustva. Dešavalo mi se da sam se napila nekoliko puta, pa ipak dođem na sastanak i ispričam, pa me svi još više vole zbog toga što sam priznala. Ne postoji drugi uslov. - počela je priču naša sagovornica iz udruženja Anonimnih Alkoholičara ( u daljem tekstu A.A.), koja je odlučila da se predstavi kao Miholjka.

Miholjka je imala iskustava i sa odustajanjem od programa otrežnjenja ali i povrataka na isti, o svom „otrežnjenju” u svakom smislu te reči govori:

- Imam osećaj da sam dotakla dno, i propala kroz njega, u mulj, i da sam onda dole dugo ronila. Prvi put sam se prijavila na lečenje u Palmotićevoj, kad sam videla da ne mogu da prestanem sama da pijem. Želela sam da se opet udam za novog čoveka, i na taj način sam otišla uslovljena, ucenjena. On je uspeo da prestane da pije, ali ja sam se posle 7 godina opet napila, i pala ispod onog mulja, još dole.

Odlučila sam opet da potražim pomoć kada sam otišla ćerki na roditeljski sastanak, i mislila da niko neće primetiti da sam pila. Tamo sam lupala neke budalaštine, čak se i ne sećam, ali su mi drugi pričali Bilo me je stid zbog moje ćerke - priča Miholjka

Posle odbijanja ustanove u Palmotićevoj da joj opet pomognu, s obzirom na već pružene usluge, ona traži pomoć u A.A. U toku programa, nekoliko puta je bila „povratnik”, ali se ipak vraćala i nastavljala da se bori protiv alkohola i starih navika. U jednom trenutku se probudila bez ikakve želje da nastavi da pije, i tako je i danas.

Miholjka je objasnila da je A.A. duhovni program, program za one koji ga žele, a ne za one kojima treba. Dalje, da program nema veze sa religijom i da svako u svojoj duši bira u šta će verovati. Postoje članove koji nikad ne idu u crkvu, vera u Boga ne podrazumeva nužno veroispovest.

A. A. ističu i da se dolaskom novog člana, taj sastanak posvećuje upravo njemu, kako bi se osetio prihvaćeno i saslušano. Novi član i njegova iskustva takođe imaju veliki značaj i u oporavku starih članova, jer služe kao podsećanje na život pre odluke da se izleče i prestanu da piju.

Da li je alkoholizam nešto što oni koji nemaju taj problem mogu da razumeju, Miholjka kaže:

- Ne samo da je lakše pričati sa ovim ljudima iz A.A., nego je i nemoguće razgovarati sa onima koji ovaj problem nemaju. Dok sam pričala sa sestrom preko telefona –ja ne mogu više, ne mogu, neću da budem pijana; ona mi odgovori –pa prestani onda, kad ne umeš da piješ, nemoj da piješ uopšte, kaže Miholjka o sestrinskoj ljubavi, i nemogućnosti da se nađe pravo rešenje samo uz pomoć porodice.

( Emilija Cvijanović / B. S.)