• 6

Počeo da gradi Tito, nastavio Sloba, da li će ga iko ikad završiti? (FOTO)

Izgradnja železničke stanice "Prokop" koja je počela davne 1977. godine, do danas nije završena. Ekonomske i političke situacije doprinele su da veliki arhitektonski projekat stare Jugoslavije ne bude realizovan. Ovo je kratka hronologija svih uspona i padova izgradnje čuvenog "Prokopa"

  • 6

Priča o izgradnji železničke stanice "Prokop" periodično se plasira javnosti kao svojevrsno svedočanstvo da se ipak radi na finalizaciji ovog projekta. Izgradnja Prokopa sa prekidima traje skoro 40 godina, pa priče o ponovom pokretanju izgradnje ne ulivaju mnogo poverenja.

"Železnice Srbije" letos su prvi put nakon 14 godina ozbiljno planirali izgradnju "Prokopa" ali je nepunih mesec dana kasnije, ovaj projekat obustavljen pod izgovorom da je reč o nameštanju tendera.

Foto: Wikimedia/Orjen

Foto: Wikimedia/Orjen

U vreme kada je gradnja počela, Jugoslavija je bila jedna od najuticajnijih Evropskih zemalja. Tadašnji predsednik, Josip Broz Tito bio je odlučan u nameri da se izgradnja sprovede, ali su okolnosti postavljale drugačije uslove.

Trideset i sedam godina kasnije, davno zamišljena centralna železnička stanica služi samo za prolazak samo vozova BG saobraćaja i Beovoza, koji povezuje dva dela Beograda.

Početak izgradnje

Davnih 1970-ih godina, za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, počela je izgradnja Beogradskog železničkog čvora, za čije potrebe je predviđeno izmeštanje Glavne železničke stanice sa današnje pozicije čeone stanice na Savskom trgu u prolaznu stanicu u Prokopu, na glavnom železničkom koridoru.

Izmeštanjem koloseka iz Savskog amfiteatra oslobodilo bi se 80 hektara ekskluzivnog građevinskog zemljišta uz reku Savu, procenjene vrednosti preko 5 milijardi evra, a da bi izgradnja u ovom prostoru generisala i do 20 milijardi evra.

Foto: Wikimedia/Orjen

Foto: Wikimedia/Orjen

Uprkos tome što je arhitektonski projekat nove železničke stanice bio bez uzora tadašnjoj arhitekturi, javnost je bila oštro podeljena. Savet za urbanizam Beograda 1971. godine doneo je konačno projektno rešenje, nakon sedam i po sati većanja.

Projekat koji je vodio tim na čelu sa profesorom Mihailom Maletinom završen je 1974., a prvi koraci u izgradnji započeti su 8. oktobra 1977. Plan je bio da rok izgradnje ne bude duži od 18 meseci. Projekat su finansirali, po jednu trećinu cene, SR Srbija, grad Beograd, i železnice.

Finansijski problemi

Realizacija ovog projekta zaustavljena je zbog ekonomske krize u zemlji. Radovi su obustavljeni 1980. godine, a četiri godine kasnije obustavlja se i projekat beogradskog metroa.

Radovi su tokom 1980-tih nekoliko puta ponovo otpočinjani, pa zaustavljani, uz konzervaciju gradilišta. Izgradnja je nastavljena početkom 1990-tih, a zatim ponovo obustavljeni sa raspadom SFRJ i sankciom UN.

Tokom ovih radova postavljene su šine i stanica je najnužnije osposobljena i delimično uključena u međumesni saobraćaj i sistem prigradske železnice Beovoz, mada bez stanične zgrade i prateće infrastrukture.

Foto: Wikimedia/Orjen

Foto: Wikimedia/Orjen

U sam sistem Beovoza je 7. jula 1995. uključena podzemna stanica "Vukov spomenik", čime se sistem počeo snažnije eksploatisati.

Godinu dana kasnije, 7. jula 1996, predsednik Slobodan Milošević uz pratnju predsednika Vlade Mirka Marjanovića otvara radove na betonskoj ploči—krovu stanice, gde bi se nalazio i poslovni prostor. Ploča je izgrađena, ali radovi bivaju ponovo obustavljeni novim sankcijama i bombardovanjem SRJ 1999.

Konkursi i tenderi

Početko 2005. godine Železnice Srbije raspisale su međunarodni konkurs, kojim bi investitor završio izgradnju stanice, a zauzvrat dobio pravo izgradnje u komercijalno-poslovnom delu.

Železnice nisu imale sredstava da same završe projekat, za koji je procenjeno da bi koštao oko 80 miliona evra za samu stanicu, i 150 miliona evra za prateći komercijalni deo. Na konkursu je pobedila mađarska firma "Trigranit", koja je, međutim, naknadno počela postavljati dodatne uslove i zahteve, pozivajući se na sumnje o isplativosti projekta.

Foto: Wikimedia/Srđan Popović

Foto: Wikimedia/Srđan Popović

Ugovor sa "Trigranitom" je raskinut i, a nakon dužeg političkog natezanja u Vladi Srbije, 24. marta 2008. potpisan je ugovor sa "Energoprojektom", drugoplasiranim na izvornom konkursu. Ugovor je trebalo da osigura završetak radova na izgradnji stanice Beograd Centar u roku od 30 meseci.

Međutim, pola godine kasnije, Vlada je odlučila da ne da saglasnost na potpisani ugovor, navodeći da ne postoji zakonski osnov da se investitor uknjiži kao vlasnik ploče na kojoj bi bio građen komercijalno-poslovni centar, jer se ova tretira kao gradsko građevinsko zemljište, koje se može jedino davati u zakup.

Umesto ovoga, Vlada je sa „Energoprojektom“ u oktobru 2008. parafirala Protokol o nastavku izgradnje, koji produžuje ugovor o izgradnji iz 1996, kojim je "Energoprojekt" angažovan kao izvođač "do završetka radova".

Foto: Wikimedia/Orjen

Foto: Wikimedia/Orjen

Završetak radova na izgradnji stanice Beograd Centar najavljen je za 1. april 2010, što je bio još jedan datum u nizu koji nije ispoštovan za realizaciju projekta.

Prema pisanju domaćih medija, u izgradnju stanice Beograd Centar do 2008. uloženo je oko 100 miliona evra.

Projekat koji je predviđao deset koloseka i šest perona na 3.000 kvadrata, sa 10.000 kvadrata pratećeg poslovnog prostora ispod ploče, kao i komercijalno-poslovni centar od 128.000 kvadratnih metara iznad ploče, ostao je samo puka zamisao srpskih arhitekata.

(Telegraf.rs / Wikipedia)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • vlada i

    Uvek me je zanimalo kom potencijalnom putniku u Beogradu odgovara želježnička stanica u Prokopu.Kako do te virtuelne stanice da dođe putnik iz centra grada a da ne plati taksi.Misle neki da su gradjani Srbije milioneri pa da samo vade novac.Više puta u životu slušao sam hvalospeve o prokopu.Neki od funkcionera se oglasi i nakon toga hijerarhijski nameštenici poput papagaja ponavljali su ono što su čuli.Nekada je voz iz Subotice ostavljao putnike u Prokop stanici nakon čega su se putnici poput alpinista puzali uz liticu da dođu do gradskog prevoza kod Ruda.

  • Алекса

    Тако је било и са Скадром и кад је узидана млада Гојковица, све је било у реду.

  • pavle

    Mozemo mi pljuvati koliko ocemo, ali Tito je i gradio po svim republikAma....a ovi posle njega isto "grade"

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima