ISPOVESTI KOJE LEDE KRV U ŽILAMA: Ovi Srbi su imali susrete sa DEMONIMA!

Verovati u natprirodno je od strane "intelektualne elite" dugo bilo smatrano glupošću, jer, oduvek se težilo racionalnom objašnjenju takozvanih natprirodna pojava.

Preporučujemo

Međutim, u poslednje vreme ljudi se otvaraju po pitanju iskustava koja su im se dogodila, i sve je više onih koji žele sa narodom da podele svoja iskustva, bez straha da će ih "racionalni intelektualci" osuditi.

Kada smo objavili tekst o susretima sa paranormalnim, javio se veliki broj čitalaca koji je želeo da čujemo i njihova iskustva.

Foto: Profimedia/AFP

- Bili smo na crkvenoj službi pre neku godinu. Kao i uvek, građani su stajali okupljeni ispred oltara i popa koji je čitao molitvu, prskao svetu vodicu po prisutnima. Bila je nedelja, služba je bila divna. Stajala sam sa leve strane, pri početku, kada je odjednom u prvom redu krenulo komešanje.

Neki momak počeo je da se baca ispred popa, da vrišti, da urla, bili su to užasni neartikulisani zvuci. Momak je sve jače i jače vrištao, smejao se glasno i podrugljivo, nasrnuo na popa, krenuo da ga udara, izgovarao je neke čudne rečenice. "Nisi jači od mene, nisi, nisi, džaba ti krst, smešan si, ja sam jači, uvek ću biti jači", ponavljao je vrišteći.

Pop je prskao svetu vodicu po njemu, nastavio da čita molitvu i taj momak je u jednom trenutku pao na pod i počeo da se trese i urla. Odjednom je iz njega progrmeo tako dubog glas da su mi se kosti zaledile od straha. Pridigao se i počeo da trese popa držeći ga za ramena, ali ovaj je nastavio sa molitvom i nekoliko sekundi posle toga momak je pao na zemlju. Sve je trajalo oko 10, 15 minuta.

Ubrzo su došla i kola hitne i odvela momka. Svi prisutni, uključujući i mene, bili smo ubeđeni da smo prisustvovali egzorcizmu - ispričala je Sandra.

Foto-ilustacija: Profimedia

- Mojoj najboljoj drugarici je umrla majka. Otišla sam u njihovu porodičnu kuću da joj pomognem oko pripreme parastosa. Kuća je prostrana, mi smo bile u kuhinji i spremale hranu. Krenula sam do toaleta koji je u drugom delu kuće. Morala sam da prođem pored tetka Marijine sobe da bih otišla do kupatila.

Ja po prirodi nisam plašljiva i poštujem i sve živo i mrtvo. Ušla sam u hodnik, i bacila pogled na Marijinu sobu kad sam u fotelji ugledala pokojnu tetka Mariju kako sedi, u svojoj uobičajenoj pozi. Glava malo na stranu, skrštene noge, ruke isto.

Ukočila sam se od šoka, a ona mi se osmehnula i rekla "Sunce moje, hvala što pomažeš mojoj Miri. Odlično praviš onu pogaču, ali je još malo umesi da lepo naraste." Interesantno je da nisam bila uplašena uopšte, osetila sam neku blagost i dobrotu u našem "susretu".

Posle sam ispričala Miri šta se desilo. Popile smo joj kafu za dušu - ostavila je svoju priču u komentaru naša čitateljka Dara.

Foto-ilustracija: andres.thor / Foter / Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 2.0 Generic (CC BY-NC-SA 2.0)

- Išla sam sa dečkom kod prijatelja. Ja sam vozila, a do njih se stizalo seoskim putićem. Videla sam čoveka u maskirnoj uniformi, išao je nama u susret pešice. Ugasila sam duga svetla, rekoh da mu ne smetaju.

Dečko me je upitao zašto sam ugasila duga svetla, kada sam mu spomenula čoveka gledao me je u čudu. “Koji čovek”, pitao me je. Idući tim putem njega više nije bilo. Prijateljima smo ispričali šta nam se desilo da bi nam jedan od njih rekao kako je znao viđati čoveka u belom da hoda po bari koja se stvori od kiša. I sad se sva naježim - ostavio je komentar naš čitatelj sa imenom Tempera.

Foto-ilustracija: Flickr/Guian Bolisay

- Pre dvadesetak godina sam upoznao jednu porodicu , bili su izbeglice iz jednog hercegovačkog gradića. Otac i majka su živeli u blizini mene a kćerke su otišle u inostranstvo. Jednog dana mi je taj čovek ispričao kako im se desio čudan događaj. Dok su im ćerke još bile male,jedne večeri čuo je razgovor u njihovoj sobi i ušao da ih opomene da spavaju. Video je mlađu ćerku kako sedi i priča sa zidom a druga ćerka je spavala.

Upalio je svetlo i upitao ćerku sa kim razgovara. Ona mu je rekla da je pričala sa drugaricom i rekla neko čudno ime i prezime. Rekla je da joj je drugarica sama i da su je roditelji ostavili. Kad je rekla adresu gde živi, komšiji je to bilo strašno čudno pošto na toj adresi nije bilo kuća. Sutradan ujutro je otišao tamo i u grmlju nasao staro jevrejsko groblje i grob sa imenom koje mu je kćerka rekla.

Našao se u čudu, zatim otišao do policije i našao podatke o devojčici. Njena porodica je bila iz Češke, krenuli su na more i imali udes. Ona je poginula a roditelji i brat su prebačeni u Češku na lečenje. Neko je doneo odluku da se devojčica privremeno sahrani na starom jevrejskom groblju i tu je ostala zauvek jer se nikada niko nije javio da traži telo. Ovu priču sam proverio i kod njegove žene i kćerki i potvrdile su mi isto. (Raso)

Foto-ilustracija: Profimedia

- Priča iz mog sela o čoveku koji je preko noći osedeo! Vraćao se doma peške iz nekog susednog sela i na putu ka kući je ugledao malo jare kako mekeće. Uzeo ga je u naručje i krenuo da ga nosi doma... Vozio je bicikl kući i tepao je jaretu "Malo jare, maleno jarence, lepo jare..."

Što se više približavao kući, to jare je postajalo sve teže. Njegovo pašče koje je bilo vezano sve jače i jače lajalo. U jednom momentu, na samom ulasku u svoje imanje, jare mu se otrgne iz ruku, skoči na pod i kaže "Ko je bre malo jare? Sad ćeš ti da vidiš svoga Boga!"

Međutim, pas je tako razjareno lajao, on se u momentu okrenuo za jaretom, još u šoku, a užasno stvorenje koje on nije umeo rečima da opiše mu reče "Samo te je pašče noćas spasilo"... Čovek se toliko prepao bio, da nedelju dana nije mogao da progovori sta mu se desilo i preko noći je osedeo! (Humanista)

Foto: AP/Tanjug

- Evo ja ću vam ispričati moj doživljaj. Imao sam tada 14 god i desilo se tačno na Svetoga Savu. Tu noć, drugu moga oca izdavali su 40 dana pa je moj otac ostao malo duže sa ostalim prijateljima… Inače imam običaj da uvek pijem nešto noću i uvek mi flaša sa sokom ili vodom stoji pored kreveta. Probudio sam se i pogledao na sat bilo je 2:55.

Podigao se u sedeći položaj i uzeo flašu. Kako sam počeo da pijem na nekih 6 metara u pravcu kreveta moga oca stajao je mali čovek sa velikim očima narandžastim licem i gurguljavom kosom. Nešto manji od pola metara otprilike… nisam mogao da verujem šta vidim i hteo sam da krenem ka tome da se uverim iz blizine. Međutim, nešto kao da mi je reklo u glavi "Lezi, ne idi tamo".

Legao sam i zatvorio oči i posle par sekundi se opet pridigao da se uverim da sam stvarno video to nešto. … kada sam pogledao u tom pravcu, to je već bilo na pola ulazilo kroz patos u zemlju i samo je ostalo čelo da viri iz patosa. Opet sam legao i zatvorio oči.

U tom trenutku su počeli psi da laju i da jako fijuče vetar… posle par sekundi sam opet pogledao u tom pravcu i više nije bilo ničega… to isto je video i moj otac, takođe i majka i sestra, samo u nekim drugim prilikama…

Posle mi je majka ispričala da su ti mali ljudi živeli u orahu koji smo imali, koji je bio baš veliki i star… i da se to dešavalo i mojim bakama da su doživljavali to iskustvo… orah je isečen. Kuća je renovirana... i evo već 20 godina niko posle toga nije više ništa takvo video. (Dr_sokrates)

Foto-ilustracija: Profimedia

- Imao sam 10 godina kada se ovo desilo. Legao sam da spavam, oko 2-3 sata posle ponoći sam se trgnuo iz sna i u sobi video belog konja. Samo je stajao mirno… Pomislio sam da je samo san, ali ujutru mi je brat koji je spavao na krevetu iznad mog rekao da je video istu stvar… I dan danas misli da ga zezam kada mu kazem da sam i ja video to. (D.D.)

- Imam druga koji je kao mali viđao natprirodne scene. Imao je babu koju je mnogo voleo. Ona je umrla od kancera. Bio je veoma dotučen njenom smrću… Kada je prošlo par dana, pred spavanje legne normalno, a u pola noći se budio sasvim na kontra stranu.

I, kako kaže: "Kada se probudim u toku noći nešto pored mog kreveta stoji - žena u beloj spavaćici, visoka dva metra, bez lica…. Pomislim da sanjam to, ali  protrljam oči i to i dalje stoji pored mene…. Počinjem da vrištim, zovem svoje roditelje. Kada su ušli u sobu, to je nestalo.

Foto-ilustracija: Flickr/Brittanie Pendleton

Ja sam im objašnjavao šta sam video ali mi niko nije verovao. Bio sam previše uplašen…. Kada ugasiš svetlo to se ponovo stvori ispred mene. Do duše, nije me diralo ili pak mučilo. Ali taj strah i to pojavljivanje je trajalo punih 40 dana. Na kraju sam naterao svoje da zovu popa da osvešta sobu.

Verovali ili ne sada imam 27 godina i dan danas se plasim da uđem u tu sobu. Kada pomislim na to počinjem da drhtim i da me jeza obuzima. Oni koji misle da ne postoji nadprirodni dogadjanja varaju se." (Larva)

(Emilija Cvijanović)