EVO KOLIKO JE TEŠKO LJUDIMA U KOLICIMA: Ne mogu da uđem u Dom zdravlja, centar grada je pravi pakao! (FOTO) (VIDEO)
Aleksandar Lapatanov je svojom Go-pro kamerom zabeležio kako izgleda kretati se kroz prestonicu u invalidskim kolicima. Od jednostavnog prelaska ulice, do ulaska u gradski prevoz... A koliko je to teško, procenite sami
Da li ste ikada razmišljali o tome kako žive osobe sa invaliditetom u našoj zemlji i kakvi su uslovi u kojima moraju da provode svakodnevnicu? Ako niste, onda će vas ova priča sigurno naterati na razmišljanje.
Preporučujemo
CRNOGORSKA SKRIVENA KAMERA: Đavoli iskaču pred ljude, evo kako su reagovali (VIDEO)
Sumnjao je da ga žena vara, a onda joj je priredio najgore iznenađenje u životu!
Da li ste znali da prestonica Srbije u svom samom centru nema javni toalet kojim bi mogli da se služe osobe sa invaliditetom? Da li ste znali da su ivičnjaci toliko visoki da je potreban veliki napor kako bi se popeli na trotoar u invalidskim kolicima?
Priča Aleksandra Lapatanova, čoveka koji svoje dane provodi upravo u ovim kolicima i problemi sa kojima se stalno suočava, možda će vas naterati da makar na trenutak razmislite o ovoj temi i obratite pažnju na sve ono pored čega užurbano prolazite.
Lapatanov je oboleo od dijabetesa i zbog komplikacija bolesti amputirano mu je desno stopalo, zbog čega ima velikih problema sa kretanjem. Iako može da ustane iz invalidskih kolica, ovaj čovek je za njih ipak dosta vezan, pa svaki odlazak do centra prestonice, prelazak ulice ili poseta lekaru za njega predstavlja pravi izazov.
- U Beogradu ne možete skoro nigde da se neometano krećete u invalidskim kolicima, jednostavno nema šanse. Arhitektonske barijere su za invalidska kolica potpuno nepremostive ,čak i za moja elektromotorna terenska kolica a da i ne govorim za obična ručna kolica. Ivičnjaci su previsoki, pešački prelazi klizavi, a o javnim toaletima i da ne pričam...nema ih!
On kaže da rešenje ponekad pronađe jedino u velikim šoping molovima koji imaju toalete prilagođene osobama sa invaliditetom i to samo kada je u njihovoj blizini.
Jednu od najvećih neprijatnosti je, tvrdi, nedavno doživeo kada je krenuo na pregled u Dom zdravlja u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu. Aleksandar tvrdi da nije mogao da uđe u tu ustanovu i da obavi pregled, jer nije radio lift koji je jedini način da hendikepirane osobe uđu u njega . Prilazne rampe koje su izgrađene su potpuno neupotrebljive zbog veoma velikog nagiba. Iako postoji pravilnik o izgradnji prilaza za osobe sa invaliditetom on se gotovo nigde nije poštovao već su prilazne rampe izgrađene samo da se zadovolji forma.
- Ja kao pacijent, dijabetičar, nisam mogao tamo da uđem i da obavim pregled kada mi je bilo neophodno. Prilikom svakog ulaska u pomenuti Dom zdravla, ukoliko ste u invalidskim kolicima, morate pozvati telefonom obezbeđenje kako bi vas oni sproveli do lifta. Lift namenjen osobama sa invaliditetom je inače domski teretni lift u kome se prevozi prljav veš i razni medicinski otpad, do njega u kolicima nije moguće samostalno doći bez nečije pomoći.
- Donekle i mogu da ustanem i da hodam, ali šta je sa ljudima koji su potpuno nepokretni?! Na kraju sam morao da pozovem obezbeđenje telefonom i dobio odgor “da dođem nekog drugog dana, kada se lift popravi ili pošaljem nekog drugog ??? - jer nije bilo drugog načina da uđem u tu zgradu.
Ovo su samo neke od situacija u kojima se Aleksandar nađe svaki put kada negde krene.
Kao krtitičnu tačku, on navodi i Brankov most, koji sa desne strane na pešačkoj stazi u pravcu od Novog Beograda ka centru grada ima ograđeni deo, zbog radova, a koji nije pravovremeno obeležen. Taj deo predstavlja problem i pešacima, a kamoli osobama sa invaliditetom jer se nalazi na skoro pola mosta i kada dođete do njega morate se vraćati nazad nekoliko stotina metara.
- Ponekad moram da izađem na kolovoz, jer ne mogu da prođem trotoarom. Na taj način sam direktno izložen riziku. Ne samo ja, već i svi ostali ljudi koji se tuda kreću svakoga dana.
Lapatanov nam priča da je ulazak u gradski autobus nemoguć, jer većina prevoznika nema prilazne rampe za invalidska kojica, a i onima u kojima ih ima vozači ne znaju da ih koriste . Oosobama sa invaliditetom omogućen je prevoz "od tačke A do tačke B" po našoj prestonici.
Pitali smo Aleksandra i kako se prema njemu ophode ljudi, da li mu pomažu kada dođe do problema i kako generalno gledaju na njega.
- Ljudi, nas, hendikepirane gledaju pomalo sa čuđenjem i žaljenjem ali nama to uglavnmom ne smeta pošto smo na to već naviknuti. Oni zaista žele da pomognu i da izađu u susret. Ako negde zapnem, što se dešava često, ljudi mi prilaze i zaista nude pomoć.
(D. Čavić)
Povezane vesti
Hvala vam, prijatelji! Na Kuli Beograd zasijala imena 106 država koje nisu glasale za rezoluciju o Srebrenici
"Ovo se pamti ceo život!" Rokviću ispred zgrade priredili doček, scena sa dečicom ga je raspametila
VERUJEMO U POBEDU 2. JUNA! Stefan Krkobabić i Vladimir Goati sa Beograđanima
Jedna osoba izbodena na Karaburmi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
176 TELA PADALO SA NEBA KAO KIŠA Dva aviona u letu se sudarila iznad Zagreba: "Beba je davala znake života..."
UŽAS U BEOGRADU Dečak (11) upucan iz vazdušne puške u parku
Umro Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku
*DELIJA*
Tužno, mogu misliti koliko se pate ovi ljudi, kad su i zdravi napaćeni!
Podelite komentar
Zzzzz
Srbija nikakvu podršku invalidima ne pruza, voze kolica po ulici, uzas
Podelite komentar
N.S.
Šta ima mi da razmišljamo, pa valda neko o tome od nadležnih treba da razmišlja. Možemo razmišljati do 101 i nazad ništa ne vredi, jer nekada kroz grad ne možete proći ni sa 4 noge, a ne sa invalidskim kolicima.
Podelite komentar